Čarls Kapčan: Razmena teritorija – opasan plan koji bi trebalo podržati

Razmena teritorija izmedju Kosova i Srbije predstavljala bi etničko čišćenje mirnim putem ali bi uprkos tome donela mir, ocenio je u autorskom tekstu za Njujork tajms bivši američki zvaničnik Čarls Kapčan koji je pozvao SAD i EU da podrže tu ideju.

Direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost u Beloj kući za vreme Baraka Obame, Kapčan navodi da se Balkan i dalje nalazi u starteškoj neizvesnosti, s Kosovom koje je pre 10 godina proglasilo nezavisnost i Srbijom koja se još nije suočila s tim gubitkom, kao i s oko 4.000 NATO vojnika koji gotovo dve decenije posle bombardovanja i dalje tamo održavaju mir.

Kapčan piše da je pomak sada možda na pomolu i da bi, iako je možda sporan s moralnog stanovišta, SAD i EU trebalo da podrže taj plan.

Navodeći da predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači, izgleda rade na predlogu koji bi podrazumevao razmenu teritorije po kojem bi severno Kosovo bilo prebačeno Srbiji a još nedefinisani deo Preševske doline postao deo Kosova, Kapčan je ocenio da je ta „razmena zapravo mirni oblik etničkog čišćenja ali je ipak ispravna“.

U ovom slučaju pragmatizam treba da zameni principe kako bi se obezbedio dogovor koji obećava okončanje godina prolivanja krvi i promena granica koje su usledile posle raspada Jugoslavije.

Razmena teritorija koja se sada predlaže vrebala je iz pozadine još od proglašenja nezavisnosti Kosova, ali se nije nikuda stiglo delom zbog odlučnog protivljenja SAD i EU, piše Kapčan.

On podseća na nedavne izjave nemačke kancelarke Angele Merkel da je teritorijalni integritet država Zapadnog Balkana uspostavljen i nepovrediv i podršku koju je dobila od „eminentnih naučnika i politikologa sa obe strane Atlantika“, ali dodaje da „ima nagoveštaja da se neki zapadni zvaničnici zagrevaju za tu ideju“.

Kapčan kao primer navodi izjavu savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Džona Boltona da „teritorijalno prilagodjavanje nije isključeno ako se dve strane o tome dogovore“.

Kapčan ocenjuje da Bolton razmišlja jasno bar na ovom planu – sve dok se srpska i kosovska vlada slažu s dogovorom i dok mogu da obezbede dovoljnu podršku u svojim javnostima i skupštinama, SAD i EU treba da ih podrže.

Od ukupno dva miliona stanovnika Kosova oko 90 odsto su etnički Albanci a nekih šest odsto, kako se procenjuje, etnički Srbi, navodi Kapčan i dodaje da je do pouzdanih brojeva teško doći ali da otprilike polovina kosovskih Srba, po najvišim procenama njih oko 70.000, živi na severu Kosova gde čine 90 odsto stanovništva.

Zbog većinski srpskog stanovništva severno Kosovo, koje obuhvata oko 10 odsto teritorije Kosova, samo je nominalno njegov deo još od proglašenja nezavisnosti. Srbija i dalje ima politički i ekonomski uticaj zbog čega pozamašan deo teritorije nije zainteresovan da bude sastavni deo nezavisnog Kosova, piše Kapčan.

S druge strane, dodaje se u tekstu, u Preševskoj dolini koja je u sastavu Srbije živi oko 60.000 etničkih Albanaca a po veličini se može porediti sa severom Kosova.

Iako nije jasno koliki bi deo Preševske doline Srbija mogla dati Kosovu trgovinom severno Kosovo za makar deo Preševske doline i Srbija i Kosovo bi u najvćoj meri sačuvali sadašnju veličinu i broj stanovnika.

Kapčan ocenjuje da će srpskoj vladi u svakom slučaju biti teško da formalno prizna nezavisnost Kosova, ali, kako dodaje, ako predložena razmena nudi Srbiji način da normalizuje odnose s Kosovom čuvajući obraz i ako omogući da Balkan krene napred, Kosovo i njegovi medjunarodni zaštitnici trebalo bi da iskoriste priliku.

Autor dodaje da bi predložena razmena teritorija dovela do „neprijatnih transfera stanovništva“ i na Kosovu i u Preševskoj dolini, ali dodaje da bi „uspostavljanje formalnih odnosa izmedju Kosova i Srbije unelo osećaj normalnosti i stabilnosti na Kosovu i ohrabrilo Srbe koji su tamo ostali da se više uključe u budućnost zemlje“.

Osvrćući se na kritike da bi razmena teritorija mogla da podstakne slične težnje u drugim delovima Balkana, Kapčan priznaje da bi mogao da ojača „separatistički sentiment“ medju Srbima u BiH, Albancima u Makedoniji ili manjinama na nekom drugom mestu.

Dodaje, medjutim, da nigde drugde na Balkanu obostrano prihvaćeno prilagodjavanje granica nije na dnevnom redu. Ako se predložena razmena materijalizuje medjunarodna zajednica bi trebalo da naglasi da to podržava kao neuobičajen izuzetak, naveo je on.

Kao pozitivnu posledicu normalizacije odnosa Srbije i Kosova Kapčan navodi da bi se Srbija kao dominantan igralč u regionu, ako reši nesuglasice s Kosovom, od nezadovoljnog izazivača problema mogla pretvoriti u zadovoljnog aktera i njena pomoć bila bi posebno dobrodošla u odvraćanju Republike Srpske od ideje o otcepljenju od BiH.

Pozitivan uticaj pomirenja Srbije i Kosova dodatno opravdava žrtvovanje pluralističkih principa. Konačno, EU je jasno navela da Srbija i Kosovo treba da normalizuju odnose ako žele da se priključe EU, a predložena razmena teritorija približava tu bolju budućnost, ocenio je Kapčan.

Prema njegovom mišlejnu, pred predsednicima Srbije i Kosova su tvrdi pregovori ali ako oni budu uspeli to da postignu, SAD i EU bi trebalo da prigrle taj dogovor. Dajući im privremeno zeleno svetlo Vašington i Brisel mogu da obezbede ključni podsticaj i da pomognu da se izgradi podrška javnosti za sporazum i u Srbiji i na Kosovu, zaključio je Kapčan u Njujork tajmsu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.