Crta: Neophodno pet promena da predstojeći izbori u Srbiji ne bi bili samo formalno demokratski

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (Crta) povodom obeležavanja 30 godina od prvih višestranačkih izbora, a manje od godinu i po do redovnih predsedničkih, beogradskih, kao i najavljenih vanrednih parlamentarnih izbora predstavio je predlog pet ključnih promena koje je neophodno preduzeti da bi izbori u Srbiji bili suštinski, a ne samo formalno demokratski.

Oni su naveli da se demokratija u Srbiji nalazi u najdubljoj institucionalnoj krizi u poslednje dve decenije nakon izbora za Narodnu skupštinu 2020. godine.

Šef Posmatračke misije Crte Raša Nedeljkov ocenio je da je vlast do sada selektivno usvajala one preporuke koje svojim dometom nisu mogle da rešavaju suštinske probleme izbornog procesa.

„Crta veruje da do ključnih promena mora doći u većoj ravnopravnosti učesnika, ravnomernijoj medijskoj zastupljenosti, osiguravanju slobode izbora, zaštiti biračkog prava i profesionalnoj izbornoj administraciji koja bi čuvala integritet izbornog procesa“, izjavio je Nedeljkov, a saopštila Crta.

Oni kažu da je uslov za poštene izbore da učesnici u predizbornoj kampanji nastupaju sa približno jednakih pozicija a da bi se to ostvarilo potrebno je da se obezbedi ravnopravnost učesnika u procesu kandidovanja, spreče zloupotrebe u finansiranju izborne kampanje i zloupotrebe javnih resursa.

„Za poštene izbore neophodna je i ravnomerna medijska zastupljenost jer birači moraju da imaju slobodu ali i mogućnost da formiraju mišljenje o učesnicima izbora“, dodaje se u saopštenju.

Potrebno je i dosledno obezbediti zastupljenost bez diskriminacije u elektronskim medijima – javnim servisima i komercijalnim televizijama sa nacionalnom frekvencijom – u svim segmentima programa, ne samo predizbornom, kao i mogućnost ravnopravnog oglašavanja, da se jasno definišu obaveze Regulatornog tela ze elektronske medije (REM) tokom kampanje, kao i da se uvedu jasni mehanizmi za izbor i utvrdjivanje odgovornosti Saveta REM-a.

„Da bi izbori bili slobodni neophodno je da se spreče pritisci na birače i osigura njihova sloboda izbora, tako što bi se najpre sprečili pritisci na zaposlene u javnim preduzećima i javnoj upravi, ali i obezbedila aktivnija uloga javnog tužilaštva u izbornom procesu. Takodje, neophodno je da se osigura jednako biračko pravo za sve kategorije birača i da se ažurira i verifikuje birački spisak“, naveli su.

Slobodni izbori podrazumevaju da izborno pravo ne može biti samo proklamovano već da mora biti zaštićeno u praksi zbog čega je potrebno da se odrede zakonski rokovi koji bi omogućili efektivnu zaštitu izbornih prava i da se prošire nadležnosti izborne administracije u zaštiti ovih prava.

„Održavanje slobodnih i poštenih izbora mora da garantuje nezavisno i profesionalno telo za organizovanje izbora. Zato je potrebno najpre da se reformiše celokupan sistem izborne administracije na svim nivoima, što podrazumeva i sistematizovanje izborno-pravne materije kroz jedinstven izborni zakon (trenutno se sedam zakona primenjuje na proces održavanja izbora), i usaglašavanje rokova za izborne radnje, poveća transparentnost rada izborne administracije i podignu kapaciteti biračkih odbora“, dodaju u Crti.

Oni su podsetili da su tokom izbora 2020. birači bili uskraćeni za ravnomerno i objektivno informisanje o izbornoj ponudi jer u medijima gotovo da nije bilo pluralizma.

Takodje, zabeležene su mnogobrojne zloupotrebe javnih resursa i intenzivna funkcionerska kampanja, a time i neravnopravnost izbornih aktera, a klijentelističke prakse, pritisci i zastrašivanja, poznati i iz prethodnih izbornih ciklusa, dodatno su umanjili slobodu izbora. Integritet izbornog procesa je bio ugrožen, a izborni dan je protekao na ivici regularnosti, zaključuje se u saopštenju Crte.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.