Čvorović: Vučić mora da čuje saborni glas Crkve, molebani nisu dovoljni
Profesor Pravnog fakulteta Univeziteta u Kragujevcu Zoran Čvorović ocenio je da nije dovoljno da Srpska pravoslavne crkva (SPC) reaguje samo molebanima na „odricanje Srbije od Kosova i Metohije“.
To je, po njegovom mišljenju, „suština predloga Evropske unije predstavljenog 27. februara u Briselu“, povodom kojeg je crkva pozvala na moleban svakog petka u beogradskim hramovima do Uskrsa.
„Očigledno je da predsednika države Aleksandra Vučića ne samo da ne zanimaju odredbe Ustava o Kosovu i Metohiji, nego ni stav SPC o tome da li je za Crkvu prihvatljivo da se država Srbija dobrovoljno odrekne Kosova i da u takvim uslovima SPC nastavi svoju tamošnju misiju“, rekao je Čvorović u razgovoru za Betu, koji je široj javnosti poznat kao analitičar crkvenih dešavanja.
Prema njegovim rečima, ako Vučić ne namerava da razgovara sa predstavnicima SPC pre 18. marta, kada je predviđeno da se u Ohridu sretne sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, uz posrednike iz EU, ona bi „morala da se pre toga izjasni“ o sporazumu Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
Čvorović napominje da bi to podrazumevalo da Vučić čuje njen „saborni glas – a to može biti samo glas svih episkopa, a ne samo patrijarha“, koji je i služio prvi od najavljenih molebana za Kosovo u petak, u hramu Svetog Save u Beogradu.
„Molebani su, naravno, potrebni, ali nisu dovoljan odgovor na jedan akt koji može imati razorne posledice za srpski narod i državu Srbiju. Treba se setiti kako je 1937. godine reagovala Srpska crkva na predlog Zakona o Konkordatu Kraljevine Jugoslavije i Vatikana. Tada je, predvođena patrijarhom Varnavom i Svetim vladikom Nikolajem (Velimirovićem) pokrenula velike litije i zapretila isključenjem iz Crkve svakom poslaniku i senatoru koji bi glasao za Konkordat. I predlog Zakona o Konkordatu je pao“, podsetio je Čvorović.
Dajući pravno tumačenje predloga EU, rekao je da su na sastanku u Briselu 27. februara završene dve od tri faze u procesu zaključenja međunarodnog ugovora – „usvajanje i overavanje“, što je potvrdio visoki predstavnik EU Žozep Borel ali i Vučić „rekavši da ne postoje mogućnosti da se na narednim sastancima tekst predloga sporazuma menja“.
Takodje, objasnio je Čvorović, prema Bečkoj konvenciji strane su mogle da se i usmenim sporazumom dogovore da „overavanje – autentifikaciju“ predloga sporazuma između Beograda i Prištine ne potvrde svojim potpisima ili parafima, već prostom usmenom saglasnošću volja, što je, navodi, potvrdila i izjava portparola EU Petera Stana.
Čvorović je naglasio da je „velika mogućnost da na sastanku u Ohridu 18. marta, kada se bude razgovaralo o aneksu, Vučić da pristanak potpisom ili na drugi način predviđen Bečkom konvencijom o ugovornom pravu“, što je treća i poslednja faza u zaključku jednog međunarodnog ugovora.
Time bi, naveo je, „postao obavezan za Srbiju iz ugla međunarodnog prava – iako je iz ugla našeg prava protivustavan, a Vučić nije ni nadležan za vođenje spoljne politike – čime bi bilo izvršeno krivično delo ugrožavanja teritorijalne celine“.
Prema njegovim rečima, može se realno očekivati da bi nakon pristanka Srbije da zaključi sporazum o normalizaciji, i „time de jure prizna ključne elemente državnosti“ Kosovu, „položaj SPC bio još gori“ jer u takvoj situaciji Priština više ništa ne očekuje od Srbije, pa nema razloga ni da donekle ublažava svoje postupanje prema SPC.
On je naglasio da bi uz saglasnost Srbije, datu zaključivanjem ovog sporazuma, Kosovo postalo član većine međunarodnih organizacija, pa i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO).
„To bi svakako pogoršalo status srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji i otvorilo mogućnosti da ih Priština zakonski uredi kao svoju kulturnu baštinu“, naglasio je Čvorović, koji je i autor knjige „Pravo i Pravoslavlje“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.