Demostat: Berlin zahladneo prema vlastima u Beogradu

U politici Berlina zvanično nema nikakve izmene prema Srbiji, Nemačka i dalje u načelu podržava ideju o pristupanju Srbije EU, ali zbog neprestane politike balansiranja srpskog predsednika Aleksandra Vučića, koju dosledno sprovodi i nova-stara premijerka Ana Brnabić, Berlin je „zahladneo“ prema vlastima u Beogradu, piše danas Demostat.

To se najjasnije vidi na primeru uzdržane retorike berlinskih zvaničnika, odnosno na osnovu činjenice da oni više ne iskazuju „glasnu“ podršku potezima koje preduzima Vučić, kažu za Demostat pojedini predstavnici diplomatskih krugova iz Berlina, komentarišući odluku Nemačke, aktuelnog predsedavajućeg Savetu EU, da ne odobri zeleno svetlo za otvaranje nijednog novog poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u EU.

Ti izvori nezvanično konstatuju da se „mnogi u CDU tiho distanciraju od Vučića“. Kako preciziraju, „ne samo zbog toga što predsednik Srbije neprestano flertuje sa Moskvom, već i zbog nedvosmislenih grešaka koje on pravi u unutrašnjoj politici, poput nedovoljnog stepena slobode medija i izražavanja“.

Diplomate kažu da su nemačka kancelarka Angela Merkel i njeni saradnici „suviše uzdržani, obazrivi i imaju dovoljno diplomatskog takta da javno ne progovaraju o velikim rezervama koje osećaju prema Vučiću“. „Ipak, uveliko se spekuliše da kancelarki nimalo nije po volji mnogo toga što on radi i govori. U političkim krugovima u Berlinu Vučića uglavnom ne vide u pozitivnom svetlu“, kažu diplomate.

U Briselu i Berlinu se, kako piše Demostat, uveliko po diplomatskim kuloarima spekuliše da će medjustranački dijalog, u kojem će glavnu reč što se tiče EP imati izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik i predsednica Delegacije EP za odnose sa Srbijom Tanja Fajon, biti „glavna tema“ u Srbiji u narednoj godini, imajući u vidu činjenicu da aktuelna vlada i parlament imaju „oročen“ rok trajanja.

Prema Vučićevim najavama, nove izbore treba očekivati najkasnije početkom aprila 2022.

Široko je rasprostanjen stav medju političarima u EU da je predsednik Srbije odlučio da se izadje na glasanje „pre roka“ jer je svestan da saziv Narodne skupštine koji je maltene bez opozicije nema legitimitet u očima Unije.

Demostat dalje piše da se blokada otvaranja novih poglavlja tumači u diplomatskim krugovima i kao jedan od načina na koji EU, naročito Nemačka, „pritiskaju“ Beograd pred narednu fazu pregovora o Kosovu, pod okriljem Brisela, koja bi trebalo da počne naredne godine, daljim sastancima i na tehničkom i na političkom nivou. 

Pojačano insistiranje Berlina i Brisela na uspostavljanju vladavine prava u državama kandidatima za članstvo u EU, uključujući Srbiju, u skladu je i sa planovima buduće američke administracije predvodjene demokratom Džozefom Bajdenom, od koga se očekuje da obnovi „transatlantsko prijateljstvo“.

Za razliku od svog prethodnika, Bajden će, prognozira se, blisko saradjivati sa „tradicionalnim zapadnim saveznicima“, što će značiti snaženje pritiska na srpske vlasti da uvedu „funkcionalnu demokratiju“, piše Demostat i dodaje da to ne znači da će novi predsednik SAD moći da se u potpunosti distancira od Trampovog „kursa“ prema Beogradu.

Strah od uspona Kine, ne toliko u političkom smislu, koliko u sferi ekonomije u regionu, i te kako je prisutan i u briselskim institucijama, ukazuje Demostat.

Imajući u vidu zabrinutosti diplomata iz sedišta EU da bi Peking i ostali „spoljni igrači“ mogli da „istisnu“ Uniju, kako se dodaje, ne čudi podatak da je Evropska komisija nedavno odobrila Ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, u vrednosti od devet milijardi evra.

Dakle, iako se članstvo u Uniji čini sve nedostižnijim za Srbiju, Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i BiH, EU ostaje prisutna tako što će podsticati i rečima i novcem ekonomsko povezivanje Balkana, što je u skladu i sa Vašingtonskim sporazumom, od čijih glavnih odredbi, smatra se, ni Bajden neće odustati, piše Demostat.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.