Direktor programa Nova pismenost: Ideja je saradnja koja bi proizvela praktične politike

Direktor programa Nova pismenost i partner u organizaciji Propulsion, Darko Soković kazao je danas da je ideja „Nove pismenosti“ saradnja koja bi proizvela praktične i promenljive politike, priručnike i načine na koje se može delovati.

„Svet u kome smo i sve što nas okružuje zapravo je tema nove pismenosti za novo doba, na osnovu toga donosimo najvažnije odluke u životu“, rekao je Soković na panelu „Nova pismenost za novo doba“.

On je rekao da odluke koje ljudi donose jesu rezultat onoga kako su razumeli i obradili informacije.

„Evropska komisija je prošle godine u izveštaju o napretku Srbije posebno pomenula teme medijske i informacione pismenosti. Nadamo se da će saradnja sa projektom ‘Nova pismenost’, partnerstvo koje imamo sa Američkom agencijom za medjunarodni razvoj (USAID) i ono što će u saradnji sa državom Srbijom uraditi doprineti da u sledećem izveštaju Evropske komisije budemo značajno ispred onoga gde smo bili“, rekao je Soković.

On je sa ministarkom kulture i informisanja Majom Gojković potpisao Memorandum o saradnji izmedju tog ministarstva i programa Nova pismenost.

Nakon potpisivanja memoranduma, Gojković je kazala novinarima, u holu zgrade Radio-televizije Vojvodine, da je taj memorandum potpisan s ciljem da gradjani razumeju pojam medijske pismenosti.

„Gradjani Srbije treba da razumeju i prednosti ali i zamke koje novo digitalno doba pruža svima nama. S jedne strane su pozitivne strane, novi medijski sadržaji i novi medijski alati, ali sa druge strane veći konzumenti informacija nego do sada“, rekla je ministarka.

Ona je ocenila da gradjani postaju žrtve neproverenih informacija, čime se kreira i javna slika, kao i društvena svest, i da zbog toga treba da postoji način da se gradjanima objasne prave i korisne informacije.

Direktor misije Američke agencije za medjunarodni razvoj (USAID) Majk de la Rosa kazao je na otvaranju panela da on veruje da je nova pismenost važna za sve u globalnom društvu – za gradjane, medije, za način na koji se organizuje obrazovanje.

On je ocenio da je nova pismenost jednako važna i za privatni sektor jer se „efikasnije dolazi do dobara i usluga na tržištu, uz znatno dramatičniji rast ekonomije“.

„U samom srcu ovog dogadjaja je sve digitalizovanije društvo vodjeno informacijama gde će nam veštine i alati nove pismenosti voditi svakodnevni život. Upravo digitalna tehnologija omogućava svima nama pristup, stvaranje i deljenje informacija gotovo trenutno, a možemo da radimo na daljinu i učestvujemo na konferencijama poput ove“, rekao je De la Rosa, obraćajući se putem videa.

Kako je naveo, ljudi su „skoro došli do tačke kada mogu doslovno biti na dva mesta istovremeno“ i u isto vreme rešavati mnoštvo problema.

„Kako je globalna pandemija uticala ba samu strukturu našeg profesionalnog i porodičnog života, sve se oslanjamo na informativne mreže. Sada je, više nego ikada, novo doba u kojem živimo povećalo potrebu za medijskom i digitalnom pismenošću“, rekao je De la Ros.

Dodao je da ljudi treba da nauče da koriste sve „fantastične i nove alate i tehnologije“ kako bi funkcionisali u „novom svetu“.

„Ali moramo biti pametniji i marljiviji u smislu bezbednog i sigurnog korišćenja ovih tehnologija u svoju korist, umesto da joj dozvolimo da nam našteti“, kazao je De la Ros.

Prema njegovim rečima, unapredjenje medijske i digitalne pismenosti je presudno za povećanje ekonomskog razvoja i integracije u evropsko i globalno tržište i ekonomiju.

„U ovoj globalnoj ekonomiji medijska i digitalna pismenost moraju biti preduslov za istinsko i promišljeno učešće gradjana širom sveta“, naveo je on i izrazio nadu da će uz pomoć USAID-a moguće pružiti gradjanima, preduzećima i javnim administratorima te nove veštine koje on ocenjuje kao neophodne za ekonomski i društveni razvoj u 21. veku.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ružić izjavio je da se tokom pohadjanja onlajn nastave učenici povećano susreću sa medijima i da to pojačava potrebu da se oni medijski edukuju.

„Nastava srpskog jezika i književnosti prestavlja sistemski i kontinuirano-odgovornu ovu potrebu. Raspolažemo sa bogatim sadržajem nastavnim sadržajima, koji se izučavaju na časovima tog predmeta, čija je zastupljenost u nastavnoj nedelji u poredjenju sa većinom drugih dominantna „, rekao je Ružić.

Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić navela je da prema podacima iz 2020. godine 80 odsto domaćinstva ima internet dok 70 odsto gradjana internet koristi aktivno.

Matić je ocenila da treba da se radi na tome da cela teritorija Srbije bude pokrivena internetom.

„Nova pismenost za novo doba je nešto što živimo uveliko. Digitalno doba je tek pred nama, a pismenost o kojoj danas ovde pričamo, zalog je za našu budućnost“, kazala je ona.

Direktor Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Djurdjević rekao je da se u svim profesijama nailazi na probleme koje je mnogo lakše rešiti ukoliko se poznaju digitalni alati, ali i način na koji oni mogu da pomognu da se savladaju prepreke.

„Digitalne veštine se grade od najranijeg doba ali važno je i da stariji, a pre svega roditelji i nastavnici, razumeju da su te veštine potrebne mnogo širem frontu zanimanja nego što su programerske. Zato danas pod novom pismenosti govorimo o novom skupu veština koji se za današnje generacije dodaje ono što tradicionalno poznajemo kao pismenost“, rekao je Djurdjević.

On je naveo da ta inicijativa u okviru šireg programa „Nova pismenost“ razvija digitalne kompetencije svih aktera u obrazovnom sistemu, ali i šire populacije kroz sprovodjenje niza aktivnosti.

„Sama digitalna pismenost je deo mnogo šire priče – obrazovanja, poslovanja, medija, privatnosti. Zato je ovo projekat nemalog obima i zato se okupio veliki broj profesionalaca sa različitih strana“, zaključio je Djurdjević.

Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici rekao je da su informacije ljudima uglavnom najbolji prijatelji ali da mogu biti i neprijatelji ukoliko ljudi nisu spremni da se pravilno nose sa njima.

„Zbog toga je od velike važnosti da budemo sposobni da upravljamo svojim unosom informacija i da ih najbolje iskoristimo a ne obrnuto“, ocenio je Fabrici i dodao da se tanka linija izmedju toga da li ljudi koriste informacije ili informacije koriste njih zove medijska pismenost.

On je kazao da Evropska unija posvećuje mnogo energije i resursa medijskoj pismenosti, a da su u Srbiji nedavno završena dva važna projekta koja su usmerena na mlade ljude, studente i njihove nastavnike i mentore jer „odatle potiče pismenost“.

Partner u organizaciji Propulsion Goran Zarić naveo je da je princip saradnje od početka najvažniji u tom programu.

„Mi smo u program sa vrlom opsežnom pripremom, koja je uključivala saradnju sa Cesidom koji je sproveo istraživanje u kome je učestvovala publika izmedju 12 i 60 godina u cilju ispitivanja njihovo ponašanje i potrebe, kada je u pitanju medijska i digitalna pismenost“, kazao je Zarić.

On je rekao da je plan da jednom godišnje rade opsežno istraživanje u ciljnim grupama, da se ispitaju potrebe i odrede „medijski i digitalni indeks“, na osnovu njihove procene.

Prema njegovim rečima, medijska pismenost se mnogo brzo razvija i zahteva kontinuiranu pažnju i učenje o tome.

„Verujem da samo osoba koja raspolaže sa dovoljno informacija i sa različitim informacijama može da napravi poredjenje i da gradi misaoni proces ka donošenju neke informisane odluke“, rekao je Zarić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.