Dizdarević: Svodjenje 1948. godine na Goli otok je istorijski falsifikat

Nekadašnji predsednik Predsedništva SFRJ Raif Dizdarević ocenio je da se „istorijska“ 1948. godina, kada je Jugoslavija rekla „ne“ Sovjetskom Savezu, danas smišljeno svodi samo na priču o represiji koja je sprovodjena na Golom otoku.

Dizdarević je sinoć na promociji svoje knjige „Sudbonosni podvig Jugoslavije“ u Novom Sadu ocenio da je tadašnje suprotstavljanje sovjetskom lideru Josifu Staljinu za Jugoslaviju bilo sudbonosno i značilo je da zemlja neće biti deo sovjetskog „lagera“.

„Smišljeno, svesno i stalno se ponavlja priča o Golom otoku, a prećutkuje se činjenica da svaka zemlja kojoj preti agresija, a Sovjeti su nam godinama pretili agresijom, mora da se brani i da eliminiše potencijalne pristalice agresije“, rekao je Dizdarević.

On je ocenio i da se svesno prećutkuje činjenica da je na Plenumu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije 1951. godine jasno osudjeno nehumano, nezakonito i nasilno postupanje prema zatvorenicima na Golom otoku, kao i da je tada smenjen nemali broj ljudi iz Službe državne bezbednosti.

Dizdarević je naveo da je knjigu napisao jer je „bar deo javnosti“ želeo da podseti da se i u najtežim uslovima može, treba i mora boriti za istinu, pravdu, slobodu i ljudskost.

„Nikada nije bila veća potreba za tim nego što je danas i to je jedini način za izlaz iz ovog bezizlaza u kojem se nalazimo. Istinu treba braniti od poplave pokušaja revizije i krivotvorenja“, kazao je Dizdarević.

Po njegovim rečima, jugoslovensko rukovodstvo je 1948. godine branilo budućnost opstanka zemlje i to je bilo pitanje „biti ili ne biti i bitka Davida i Golijata“.

Istoričarka Dubravka Stojanović ocenila je da je Jugoslavija bila „uspešni eksperiment koji je od nas više-manje učinio slobodne gradjane“.

„Ali, umesto da govorimo o partizanskim žrtvama, mi govorimo o žrtvama partizana. Vojvodjanski sociolog Todor Kuljić tu pojavu je nazvao anti-antifašizmom i to je ovo društvo dovelo u veoma ozbiljnu krizu“, kazala je Dubravka Stojanović.

Po njenim rečima, posle Oktobarske revolucije i stvaranja Sovjetskog Saveza, još samo dve revolucije su bile autentične a ne organizovane spolja i nametnute: jugoslovenska i kineska.

„Laž je da je komunizam ovde došao na ruskom tenku, da je komunizam bio okupacija. I zbog te laži mi ne možemo da izadjemo iz krize, jer ne umemo da tumačimo istoriju“, navela je Dubravka Stojanović.

Ocenila je da je u Srbiji zaboravljena i godišnjica proboja Solunskog fronta iz Prvog svetskog rata, jer se kako je rekla, „istorijom bavimo samo kad treba da je zloupotrebimo“.

Predstavljanje knjige Raifa Dizdarevića (1926) organizovala je Vojvodjanska politikološka asocijacija.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.