U trendu

Djukić: Srpska spoljna politika je nevidljiva i maglovita

Bivši ambasador Srećko Djukić izjavio je danas da se srpska spoljna politika i u prethodnoj godini prepoznavala po „sedenju na više stolica“, i da nije bila koncentrisana na prioritetni evropski pravac.

Djukić je za agenciju Beta kazao da je pravac srpske spoljne politike poslednjih deset godina pun „izvijenih“ putanja i protivrečnosti – od jasnog evropskog opredeljenja „za koje znamo kuda nas vodi i šta nam donosi“, do puteva koje niko nije prošao.

„Ta politika nije koncentrisana na prioritetni evropski pravac uprkos činjenice da su četiri petine trgovine, ekonomije, investicija, finansija, donacija, čvrsto vezane za zonu Evropske unije (EU). Prioritet Uniji beše na početku, što brže, što odlučnije. Danas, pak, konstatujemo da se suštinski malo šta maklo dalje od početka, čak naprotiv zaduženi da posmatraju naše i ne samo naše zbilje, ističu pogoršanje stanja i navode: neslobodu medija, manjak vladavine prava, rast korupcije, netransparentnost u radu državnih organa, loš položaj opozicije, loši izborni i demokratski standardi, kao i nepodnošljiv rečnik političkog opštenja“, naveo je Djukić.

Istakao je da je spektar želja srpske politike veći od realnih mogućnosti, jer se na Zapadnom Balkanu ne rešavaju problemi, već reprodukuju.

„Tako u šumi alternativa srpske spoljne politike, primarni cilj postaje nevidljiv i maglovit, i unutar zemlje i van nje. Srpska spoljna politika je jedan dan na liniji EU, SAD i NATO, a drugi dan tone u zagrljaju Rusije, Kine, Turske, arapskih zemalja… Obe strane su zbunjene i s pravom se pitaju kuda ide Srbija“, istakao je bivši diplomata, koji je član Foruma za medjunarodne odnoseEvropskog pokreta u Srbiji.

Po njegovim rečima, otvaranje četvrtog klastera, ali i prihvatanje petog paketa sankcija Belorusiji i raniji „isforsiran“ pozitivan izveštaj o pridruživanju Srbije Uniji, dve su svetle tačke na prioritetnom putu.

„Te nagrade ne treba da zavaraju dok hrane nečiju taštinu. Znamo, osećamo, vidimo, nismo se primakli standardima EU, ni jedno poglavlje nije zatvoreno, a mnoga nisu otvorena. Tempo kojim se Srbija kreće, ako se uopšte kreće ka EU, spor je toliko da niko nije u stanju da proceni kada ćemo se naći pred njenim vratima s ispunjenim standardima“, ocenio je Djukić.

Naglasio je da su Srbiji tokom 2021. godine glavni partneri bili Rusija i Kina.

„U ruskim rukama su naši vitalni nacionani sektori, naftno-gasni i skoro ceo hemijski sektor, izgradnja železnica, naoružanje, vojna oprema. Zaduženja Srbije kod Kine nastavljaju se netransparentno, u kineskim rukama je naša metalurgija, plemeniti metali, najveći gradjevinski projekti, ali te kompanije su izvor najkrupnijih ekoloških i drugih problema“, rekao je bivši ambasador.

Na pitanje kako ocenjuje odnose Srbije sa susedima, Djukić je kazao da nema poseta, razgovora, niti pomaka u rešavanju otvorenih problema, ali da prekogranična prepucavanja odjekuju.

„Susedi su ključni segment svake spoljne politike, neposredne bezbednosti i prosperiteta. S Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, posle restarta sa Crnom Gorom, srpski odnosi ostaju status kvo“, naveo je on.

Na pitanje kako ocenjuje inicijativu „Otvoreni Balkan“, Djukić je kazao da se radi o kratkoročnom projektu.

„Važnu tačku na Zapadnom Balkanu, medju tri zemlje, čini „Otvoreni Balkan“. Srpska strana, sa Severnom Makedonijom i Albanijom, mnogo ulaže, suštinski u kratkoročni projekt, bez podrške EU, uz pozitivan stav SAD. Partneri Srbije u tom projektu, sticajem okolnosti, još nisu ni kandidati za EU, a kada postanu ustremiće se ka EU, poput članstva u NATO“, ocenio je bivši diplomata Srećko Djukić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar