Dogodilo se na današnji dan

BEOGRAD – Danas je utorak, 11. decembar,
345. dan 2018. Do kraja godine ima 20 dana.
1282 – Umro je vizantijski car Mihailo VIII Paleolog,
osnivač poslednje dinastije i obnovitelj Vizantije posle 57 godina
latinske okupacije, kada je središte carstva vraćeno iz Nikeje u
Konstantinopolj (Carigrad). Na presto je, kao savladar nikejskog
cara, došao 1259. a 1261. postao je vladar obnovljenog carstva.
Tokom vladavine se s promenljivim uspehom odupirao agresivnoj
politici kralja Sicilije i Napulja Karla I Anžujskog i njegovih
saveznika, među kojima je bila i Srbija. Prihvatio je 1274. uniju
s rimokatoličkom crkvom (Lionska unija), ali je nije sproveo zbog
unutrašnjih otpora. Pred smrt je uspeo da 1282. izazove ustanak na
Siciliji (Sicilijansko večernje), čime je zemlju oslobodio pretnje
sa Zapada, ali je oslabio odbranu u Maloj Aziji, što je olakšalo
kasnije tursko nadiranje. Pred kraj njegove vladavine Vizantija je
1282. zauvek izgubila Skoplje, koje je potom srpski kralj Milutin
učinio prestonicom Srbije.
1475 – Rođen je italijanski rimokatolički sveštenik
Đovani de Mediči, koji je kao papa Lav X od 1513. do smrti 1521.
kao veliki zaštitnik umetnosti učinio Rim centrom evropske
kulture. Uprkos silnim naporima, uključujući ekskomunikaciju
osnivača protestanske crkve u Nemačkoj Martina Lutera, nije uspeo
da suzbije pokret verske reformacije započet tokom njegovog
pontifikata i spreči stvaranje protestantske crkve.
1515 – Papa Lav X predao je Francuskoj Parmu i Pjaćencu,
u skladu s Bolonjskim ugovorom.
1803 – Rođen je francuski kompozitor Hektor Berlioz,
romantičar koji je stvarao dela izvanrednih tonskih boja. Napisao
je „Nauku o instrumentaciji“. Dela: „Fantastična simfonija“,
„Harold u Italiji“, „Romeo i Julija“, „Faustovo prokletstvo“,
„Rekvijem“, opere „Benvenuto Čelini“, „Trojanci“.
1810 – Rođen je francuski pisac Luj Šarl Alfred de Mise,
kojeg je nesrećna ljubav s književnicom Žorž Sand inspirisala za
najlepše i najuzbudljivije lirske pesme „Noći“ i „Pismo Lamartinu“
i „Ispovest jednog deteta ovog veka“. Ostala dela: stihovane „Priče
iz Španije i Italije“, pesme „Namuna“, „Rola“, drama „Lorenćaco“,
komedije „S ljubavlju se ne igra“, „Ne treba se ni u šta zakleti“,
„Marijanine ćudi“.
1843 – Rođen je nemački bakteriolog Robert Koh, jedan od
osnivača bakteriologije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu
1905. Otkrio je 1882. bacil tuberkuloze (Kohov bacil), skinuvši veo
tajne s opake bolesti koja je kosila u 19. veku. Izolovao je i bacil
antraksa i pronašao izazivača kolere, bolesti koja je kroz
istoriju uništavala čitave oblasti. Ispitivao je afričku bolest
spavanja, tifus, malariju i prvi primenio lečenje kininom.
1856 – Rođen je ruski filozof i estetičar Georgij
Valentinovič Plehanov, jedan od osnivača prve ruske
socijaldemokratije i Druge internacionale. Dela: „Razvitak
monističkog pogleda na svet“, „Naša razmimoilaženja“, „Anarhizam
i socijalizam“, „Prilozi istoriji materijalizma“, „O ulozi ličnosti
u istoriji“, „Osnovna pitanja marksizma“, „Pisma bez adrese“,
„Umetnost i društveni život“, „Književni pogledi V. G.Belinskog“,
„Estetska teorija N. D. Černiševskog“, „Dobroljubov i
Ostrovski“, „Karl Marks i Lav Tolstoj“.
1858 – Svetoandrejska skupština zbacila je s prestola
srpskog kneza Aleksandra Karađorđevića. Miloš Obrenović je
ponovo ponovo postao knez, a za njegovog naslednika proglašen je
Milošev mlađi sin, potonji knez srbije Mihailo Obrenović.
1885 – Rođen je francuski pisac Emil Hercog, poznat kao
Andre Moroa, literata koji je pisao romane, eseje i romansirane
biografije. Dela: romani „Podneblja“, „Porodični krug“, biografije
„Bajron“, „Dizraeli“, „Viktor Igo“, „Lelija ili život Žorž Sand“,
„Balzakov život“.
1894 – U Parizu je otvorena prva svetska automobilska
izložba na kojoj se predstavilo devet proizvođača.
1912 – Rođen je Karlo Ponti, italijanski filmski
producent. Na dugoj listi dela koja je producirao nalazi se i
remek-delo Mikelanđela Antonionija iz 1966. godine „Blow Up“ i film
Dejvida Lina „Doktor Živago“ iz 1965. za koji je bio nominovan za
Oskara. Sarađivao je i sa čuvenim režiserima kao što su Federiko
Felini i Žan Lik Godar. Ponti je otkrio Sofiju Loren, s kojom se
kasnije i venčao.
1918 – Rođen je ruski pisac Aleksandar Isajevič
Solženjicin, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1970. U
sibirskim logorima proveo je punih devet godina. Na robiju je
odveden 1945. pravo sa fronta, na kojem se istakao kao oficir
sovjetskih inženjerijskih jedinica. Emigrirao je 1974. vrativši
se u otadžbinu nakon dve decenije. U decembru 1998. odbio je
najvišu državnu nagradu – Orden svetog apostola Andreja
Prvozvanog, kojim ga je odlikovao Jeljcin, zbog situacije u
kojoj se nalazila Rusija. Tokom agresije NATO na Srbiju (SRJ)
1999. bio je veoma oštar prema politici SAD i NATO. Pripovetkom
„Jedan dan Ivana Denisoviča“ u književnost je uveo temu
Staljinovih logora, što je razvio romanom „Arhipelag Gulag“.
Na osnovu emigrantskog iskustva u Zapadnoj Evropi i u SAD, takođe
je ispoljio prezir prema sistemu vrednosti savremenog Zapada.
Ostala dela: pripovetka „Matrjonini dani“, romani „U krugu prvom“,
„Onkološka klinika“, „Avgust Četrnaeste“, „Crveni točak“,
„Rusija u provaliji“, kritička autobiografija „Borio se šut
s rogatim“, drame „Gozba pobednika“, „Zarobljenici“, „Republika
Rada“, „Svetlost koja je u tebi“, publicističko delo „Lenjin
u Cirihu“, „Dva veka zajedno“, scenariji „Tenkovi znaju istinu“,
„Parazit“.

1923 – Rođena je Milka Ivić, lingvista, profesor
univerziteta, akademik. Redovni član SANU postala je 1983. Bila
je članica i nekolicine stranih akademija (norveške, saksonske)
odnosno naučnih asocijacija, i prevođena je na desetine
jezika.

1931 – Usvojen je Vestminsterski statut, prema kojem su
dominioni Velike Britanije stekli potpunu zakonodavnu nezavisnost.
Dominioni su bili teritorije u sastavu Britanske imperije sa najvećim
nivoom samostalnosti, poput Kanade, Australije, Novog Zelanda.
1937 – Italija se povukla iz Društva naroda.
1938 – U Kraljevini Jugoslaviji su održani parlamentarni
izbori, sedmi i poslednji između dva svetska rata.
1941 – Nemačka i Italija su u Drugom svetskom ratu
objavile rat SAD.
1946 – Generalna skupština UN osnovala je UNICEF
(Međunarodni fond Ujedinjenih nacija za pomoć deci).

1948 – Uredbom vlade FNRJ osnovana je Akademija za
pozorišnu umetnost u Beogradu. Nastava na novoosnovanoj Akademiji
počela je februara 1949. Prvi dekan bio je Dušan Matić, a prvi
profesori glume bili su Mata Milošević i Jozo Laurenčić, njihovi
asistenti Miroslav Belović, Stevo Žigon i Soja Jovanović. Prvi
profesori režije novoustrojene Akademije bili su Bojan Stupica
i Hugo Klajn.
1961 – Dve američke helikopterske jedinice sletele su u
Sajgon (danas Ho Ši Min), što je bilo prvo direktno vojno
uplitanje SAD na strani Južnog Vijetnama.
1972 – Američki astronauti iz broda „Apolo 17“ spustili su
se na Mesec, u poslednjoj misiji u okviru programa „Apolo“.
1973 – Zapadnonemački kancelar Vili Brant i čehoslovački
predsednik vlade Lubomir Štrougal potpisali su ugovor, čime je i
formalno poništen takozvani Minhenski sporazum iz 1938. kojim su
Velika Britanija i Francuska prepustile Nemačkoj Adolfa Hitlera
oblast Sudeta (pogranična oblast sa znatnom nemačkom manjinom)
a u krajnjem i celu Čehoslovačku.
1990 – U Albaniji je dopušteno formiranje opozicionih
političkih stranaka.
1991 – Lideri 12 zemalja Evropske zajednice odlučili su da
ustroje zajednicu sa zajedničkom spoljnom politikom i jedinstvenom
valutom od 1999.
1992 – Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija odlučio je da
pošalje blizu 800 „plavih šlemova“ u Bivšu Jugoslovensku Republiku
Makedoniju.
1994 – Ruske trupe su ušle u Čečeniju kako bi smirile
separatističku oružanu pobunu u toj autonomnoj republici i
uspostavile redovnu upravu centralne vlade.
1995 – Francuska je hitno smenila komandanta snaga UN u
Sarajevu generala Renea Bašlea, pošto je kritikovao Dejtonski
mirovni sporazum, predviđajući da će prepuštanje Srpskog Sarajeva
Muslimansko-hrvatskoj federaciji neminovno izazvati masovno
iseljavanje Srba.
1995 – Izraelske trupe su na osnovu mirovnog sporazuma
Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije napustile Nablus,
okončavši 28-godišnje prisustvo u tom gradu na Zapadnoj obali.
1998 – Prilikom pada „Erbasa“ aviokompanije „Taj Ervejz“ na
jednu poplavljenu plantažu na jugu Tajlanda, poginula je 101 osoba,
putnici i članovi posade.
2001 – Kina je postala članica Svetske trgovinske
organizacije.
2007 – U dve paralelne eksplozije u Alžiru, poginulo
je 67 lica, od čega 5 službenika UN. Meta jednog napada bila je
kancelarija UNHCR u alžirskoj prestonici, a druga bomba je eksplodirala
nedaleko od zgrade Vrhovnog suda. U pozadini napada najverovatnije se
nalazio severnoafrički ogranak Al Kaide, koji je delovao pod imenom – Al
Kaida u islamskoj severnoj Africi. Napad u Alžiru najtragičniji je
napad na UN od avgusta 2003. kada su u Bagdadu ubijena 22 pripadnika UN,
među kojima se nalazio i šef misije UN u Iraku, brazilski diplomata
Serhio Viela de Melo.
2008 – Umro je akademik Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog
fakulteta u Beogradu. Rođen u Ljubljani 1950. doktorirao je na
Medicinskom fakultetu u Beogradu 1982. i osnovna oblast njegove
delatnosti bila je medicinska biohemija.

2016 – U terorističkom napadu u koptskom katedralnom hramu
u Kairu poginulo je 47 osoba, a povređeno je 48. Odgovornost za napad
na crkvu preuzela je tzv. Islamska država.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike