U trendu

Dogodilo se na današnji dan

BEOGRAD – Danas je utorak, 23. oktobar,
296. dan 2018. Do kraja godine ima 69 dana.
42. p.n.e. – Samoubistvo je izvršio rimski zvaničnik
Marko Junije Brut, jedan od vođa zavere u kojoj je 44. pre nove
ere ubijen Gaj Julije Cezar. Brut se ubio posle poraza koji su
republikanskoj vojsci u bici kod Filipa nanele snage predvođene
članovima Drugog trijumvirata Markom Antonijem i Cezarovim posinkom
Oktavijanom Avgustom.
1596 – Turska vojska sultana Muhameda III porazila je kod
Erlaua u Mađarskoj austrijske trupe nadvojvode Maksimilijana.
1789 – Rođen je srpski novinar i publicista Dimitrije
Davidović, otac srpskog novinarstva. Napustio je studije medicine
započete u Pešti i Beču i posvetio se novinarstvu. U Beču je
1813. pokrenuo „Novine serbske“ u kojima je bio glavni autor. U
Kneževinu Srbiju preselio se 1821. Do 1829. bio je sekretar knjaza
Miloša Obrenovića. Pokrenuo je prve dnevne novine u tadašnjoj
Kneževini Srbiji „Novine srbske“ 1834. u Kragujevcu. Izvesno vreme
bio je i ministar unutrašnjih poslova i prosvete, kao i diplomata.
Po uzoru na francuski i belgijski ustav izradio je ustav za Srbiju,
nazvan kasnije „Sretenjski“ (neobično liberalan za tadašnje
prilike u Evropi), usvojen u februaru 1835. Pod pritiskom velikih
sila, Austrije, Turske i Rusije, ustav je suspendovan. Knjaz ga je
povukao već u martu 1835. a Davidović je pao u nemilost. Bavio se
i publicistikom i prevođenjem. Sahranjen je u Smederevu gde je
i umro 1838. Dela: „Istorija naroda srbskog“, „Đejanija k istoriji
srbskoga naroda“, „Opisanije Žiče“.
1817 – Rođen je francuski leksikograf i enciklopedista
Pjer Atanas Larus, izdavač „Velikog svetskog rečnika XIX veka“ u
17 tomova. Izdavačka kuća „Larus“ je posle njegove smrti 1875.
nastavila izdavanje enciklopedijskih i leksikografskih dela.
1856 – Rođen je Jaša Tomić, srpski novinar, političar
i pisac. Školovao se u rodnom Vršcu, Temišvaru i Kečkemetu.
Studirao je je u Beču i Pragu, medicinu i književnost. Politička
borba odvukla ga je od zvršetka studija. Osnivač je grupe
poznate kao – Vršački socijalisti. Bio je urednik „Zastave“ i
Miletićev naslednik u Srpskoj narodnoj slobodoumnoj stranci (od
1891. Radikalna stranka). Na Velikoj narodnoj skupštini
u Novom Sadu 25.11.1918. odlučno je uticao na prisajedinjenje
Vojvodine (tada Bačka, Banat i Baranja) Kraljevini Srbiji.
Dela: „Književna zrnca“, „Pesme“, „Nazareni“, „Slike i
pripovetke“, Dositej Obradović“, „Lepa književnost i umetnost“.
1912 – Započela je Kumanovska bitka u kojoj je Prva
srpska armija pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića
tokom dvodnevnih borbi potpuno potukla tursku Vardarsku armiju
Zeki paše, zadavši presudan udarac Turcima u Prvom balkanskom
ratu. Srpska Prva armija nastupajući put Ovče polja zadržala
se na položajima severno od Kumanova, očekujući dolazak
Treće srpske armije sa Kosova, dok se turska Vardarska armija
zaputila prema Kumanovskoj kotlini. Došlo je do iznenadnog
sudara, koji se završio odlučnom srpskom pobedom, a Turci
su se povukli u neredu. Najžešći udar izdržala je Dunavska
divizija prvog poziva pukovnika Miloša Božanovića, koja je
imala i najteže gubitke, ali i odlučujuću ulogu. Trijumf
je silno uzdigao moral srpske vojske i naroda i bio je podloga
kasnijih pobeda u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom
ratu.
1917 – Kod Linevila u Francuskoj američke snage su stupile
u prve borbene akcije u Prvom svetskom ratu.
1917 – Na sednici Centralnog komiteta Ruske Socijalističke
radničke partije (boljševika) doneta je odluka o podizanju
oružanog ustanka. Pripremama i izvođenjem Oktobarske revolucije
rukovodio je Vladimir Iljič Lenjin.
1927 – Rođen je Lešek Kolakovski, poljski filozof.
Svetski ugled stekao je radovima iz oblasti istorije filozofije
i istorije religijskih ideja. Studije filozofije je završio
na Univerzitetu u Lođu a sa katedre za filozofiju Varšavskog
univerziteta izbačen je posle protesta studenata 1968. Od 1970.
predavao je na Oksfordskom univerzitetu, a potom i na prestižnim
univerzitetima u SAD. Njegova najpoznatija dela su: „Glavni
pravci marksizma“, „Razgovori sa đavolom“ i „Kultura i fetiši“.
Njegov esej „Teze o nadi i beznađu“ bio je svojevrsni manifest
poljskih antikomunista.
1936 – U Španskom građanskom ratu iz vazduha je prvi put
napadnut Madrid. Prethodno je vođa rojalističkih pobunjenika
general Francisko Franko prosledio ultimatum snagama legalne
republikanske vlade, s pozivom na predaju, ali je predlog
odbijen.
1942 – Rođen je Majkl Krajton, američki književnik,
autor bestselera „Park iz doba Jure“ i „Sfera“. Po obrazovanju
lekar, proslavio se romanom „Andromedin soj“ (1969). Pored „Parka
iz doba Jure“ i njegovog nastavka „izgubljeni svet“, koji su
postali holivudski hitovi, među njegovim najpoznatijim delima
su romani „Kongo“, „Plen“ i „Gospodar Gena“. Bio je jedan od
scenarista filmova „Park iz doba jure“ i „Tvister“, a za rad
na TV seriji „Urgentni centar“ osvojio je 1996. Emi nagradu.
Njegove knjige prodate su u tiražima većim od 150 miliona
širom sveta.
1942 – Zapocela je Druga bitka kod El Alamejna,
napadom britanske Osme armije generala Bernarda Montgomerija
na nemačko-italijanske snage pod komandom generala Ervina
Romela, koje su gotovo uništene posle 12 dana borbi. Usledilo
je iskrcavanje saveznika u severnoj Africi a snage Sila osovine
u Africi su potom slomljene.
1944 – Prebacujući se preko Dunava u tek oslobođeni
Beograd poginuo je Ivan Milutinović, narodni heroj, član
Vrhovnog štaba NOVJ i Politbiroa CK KPJ.
1944 – U filipinskom zalivu Lejte počela je jedna
od najvećih pomorsko-vazdušnih bitaka u Drugom svetskom ratu,
u kojoj je učestvovala gotovo cela japanska flota i tri
četvrtine flote SAD. Bitka je posle tri dana okončana teškim
porazom Japanaca koji su izgubili četiri nosaca aviona,
uključujući „Musaši“.
1954 – Posle serije sastanaka u Parizu, Sovjetski Savez,
SAD, Velika Britanija i Francuska odlučili su da okončaju
okupaciju Nemačke.
1956 – U Mađarskoj je izbila antikomunistička pobuna,
koju su sovjetske trupe ugušile 10. novembra.
1958 – Ruski pisac Boris Pasternak dobio je Nobelovu
nagradu za književnost.
1961 – Bivšem generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija
Šveđaninu Hjalmaru Agne Dagu Hamaršeldu, koji je pod sumnjivim
okolnostima poginuo u avionu u vreme kongoanske krize, posthumno
je dodeljena Nobelova nagrada za mir.
1973 – Glavni severnovijetnamski pregovarač sa Amerikancima
u Vijetnamskom ratu Le Duk To odbio je Nobelovu nagradu za mir,
komentarom da u njegovoj zemlji nije mir.
1983 – U samoubilačkom napadu islamskih terorista
kamionima napunjenim eksplozivom na štab američkih marinaca u
Bejrutu i obližnju zgradu u kojoj su se nalazili francuski vojnici,
ubijen je 241 američki i 58 francuskih vojnika.
1990 – Ukrajinski predsednik vlade Vitalij Masol prinuđen
je da podnese ostavku posle masovnih studentskih protesta, postavši
prvi sovjetski funkcioner tog ranga koji je otišao s vlasti pod
pritiskom javnosti.
1991 – Predstavnici 19 zemalja potpisali su na
međunarodnoj konferenciji u Parizu, u organizaciji UN, mirovni
sporazum s ciljem okončanja 13-godišnjeg građanskog rata u
Kambodži.
1993 – U eksploziji koju su podmetnuli teroristi Irske
republikanske armije, u Belfastu je poginulo 10 osoba.
1994 – U eksploziji bombe na jednom predizbornom mitingu
u glavnom gradu Šri Lanke Kolombu poginulo je najmanje 50 lica,
uključujući opozicionog kandidata za predsednika Gaminija
Disanajakea.
1998 – Izrael i Palestinska oslobodilačka organizacija
su, posle maratonskih razgovora uz posredovanje SAD, potpisali
u Vaj Milsu, Merilend, sporazum.
1999 – Guverner Ilinoisa Džordž Rajana postao je prvi
funkcioner SAD tog ranga koji je posetio komunističku Kubu.
2003 – Čečenski islamski teroristi upali su, tokom
predstave, u moskovsko pozorište „Dubrovka“ uz pretnju da će
podići u vazduh i sebe i oko 800 prisutnih posetilaca ukoliko
ruske vlasti ne obustave vojne operacije u Čečeniji i ne povuku
se iz te autonomne ruske republike. Prilikom upada u pozorište
ruskih snaga bezbednosti, tri dana docnije, poginulo je 128 talaca
i 50 terorista.
2004 – U napadu iračkih pobunjenika na konvoj regruta,
severoistočno od Bagdada, ubijeno je 49 mladih vojnika, pripadnika
novih iračkih snaga bezbednosti.
2006 – Prilikom obeležavanja 50. godišnjice mađarske
revolucije i ustanka protiv sovjetske vladavine u Budimpesti 1956.
došlo je do masovnih demostracija i sukoba s policijom. Ceremonija
na Košutovom trgu, svečane sednice parlamenta i polaganje venaca
na grob Imre Nađa ostale su u senci masovnih nereda. Prilikom
demonstracija ukraden je tenk „T-34“, muzejski primerak.

2011 – U razornom zemljotresu jačine 7,2 stepeni Rihterove
skale, koji je pogodio jugoistočnu Tursku provinciju Van, do temelja
je srušeno oko 2.000 zgrada a poginule su 523 osobe dok je 1.650
povređeno.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike