Dogodilo se na današnji dan

BEOGRAD – Danas je četvrtak, 16. avgust,
228. dan 2018. Do kraja godine ima 137 dana.
1717 – U bici kod Beograda u Austrijsko-turskom ratu, u
kojoj se na strani Austrijanaca borilo i 6.000 Srba sa teritorije
današnje Vojvodine, austrijski feldmašal Eugen Savojski naneo je
težak poraz Turcima i zauzeo Beograd, izbacivši Turke i iz severne
Srbije. Austriji je Požarevačkim mirom zaključenim 1718. pripala
severna Srbija (severno od Zapadne Morave), Banat i jugoistok Srema.
1832 – Rođen je nemački psiholog, filozof i lingvista
Vilhelm Vunt, osnivač eksperimentalne psihologije, profesor na
univerzitetima u Hajdelbergu, Cirihu i Lajpcigu. Definisao je
psihologiju kao „nauku o unutrašnjem i neposrednom iskustvu“ i
zasnovao je psihološka istraživanja i eksperimente kao „čistu
opservaciju“. Osnovao je prvi moderni institut za psihologiju i
eksperimentalnu laboratoriju. Njegov učenik bio je i srpski
psiholog Ljubomir Nedić, pisac prvog našeg univerzitetskog
udžbenika psihologije. Dela: „Principi fiziološke psihologije“,
„Uvod u psihologiju“, „Psihologija naroda“.
1845 – Rođen je francuski fizičar Gabrijel Lipman,
dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1908. koji je pronašao proces
fotografisanja u prirodnim bojama. Konstruisao je i apilarni
elektrometar i zasnovao princip o održanju elektriciteta.
1913 – Rođen je izraelski državnik Menahem Begin,
predsednik vlade Izraela od 1977. do 1983, prvi izraelski državnik
koji je potpisao ugovor s nekom arapskom zemljom. Posle razgovora u
Kemp Dejvidu sa egipatskim predsednikom Anvarom el Sadatom i
predsednikom SAD Džimijem Karterom, potpisao je 1977. u Vašingtonu
mirovni ugovor s Egiptom i sa Sadatom je 1978. podelio Nobelovu
nagradu za mir. U tek osnovanoj državi Izrael formirao je 1948.
pokret „Herut“ (sloboda), koji je kasnije prerastao u političku
partiju „Likud“ (jedinstvo). Ubrzo je postao član Kneseta
(skupština) a u vladu je ušao 1967. Važio je za „čoveka
najtvrđe linije koji je ipak imao viziju za kompromis“. Dela:
„Pobuna“, „Lična sećanja komandanta Irgun Cevai Leumija“, „Bele
noći“, „U podzemlju“.
1919 – Obrazovana je vlada Kraljevine Srba, Hrvata i
Slovenaca pod predsedništvom prvaka Demokratske stranke Ljube
Davidovića, čiji su članovi bili i predstavnici
Socijaldemokratske partije. Ta vlada je donela uredbe kojima je
uvedeno osmočasovno radno vreme kao i osiguranje radnika u
slučaju bolesti i nesreće.
1921 – Umro je kralj Petar I Karađorđević (poznat
i kao Kralj Petar Oslobodilac), kralj Srbije od 1903. do 1918. i
potom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca do smrti 1921.
Tokom njegove uprave ojačane su političke i kulturne veze s
južnoslovenskim narodima, i pod njegovim žezlom Srbija je postala
neka vrsta Pijemonta, ideal ustavnog uređenja i žarište slobode
i napretka. Ipak, njegova vladavina obeležena je i samovoljom
grupe oficira zaverenika iz 1903. pripadnika „Crne ruke“. Posle
zbacivanja s prestola 1858. njegovog oca kneza Aleksandra
Karađorđevića, živeo je u inostranstvu i završio je Vojnu
akademiju u Sen Siru i višu Vojnu akademiju u Mecu. Učestovao je
kao dobrovoljac u Legiji stranaca u Francusko-pruskom ratu 1870. i
1871, kad je odlikovan Ordenom Legije časti, postavši jedini
evropski vladar koji je to odličje zaslužio na bojnom polju.
Pod imenom Petar Mrkonjić u bosansko-hercegovačkom ustanku protiv
Turaka komandovao je 1875. i 1876. jednim ustaničkim odredom.
Posle ubistva kralja Aleksandra Obrenovića, Skupština Srbije ga
je 15. juna 1903. proglasila za kralja. U Balkanskim ratovima je
kao vrhovni komandant predvodio do pobede srpsku vojsku, a s vlasti
se povukao 1914. u korist sina Aleksandra koji je u njegovo ime
vladao kao regent. U Prvom svetskom ratu 1915. prošao je zajedno
sa srpskom vojskom preko planinskih bespuća do jadranske i jonske
obale. Preveo je na srpski spis „O slobodi“ engleskog filozofa
Džona Stjuarta Mila.
1937 – Rođen je Abu Daud, palestinski ekstremista,
glavni organizator napada na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972.
kada je ubijeno 11 izraelskih sportista. Daud je bio vođa
„Crnog septembra“, militantne grupe Fataha, poznate po nizu
terorističkih akcija.
1944 – Na ostrvu Vis u Drugom svetskom ratu nastavljeni
su pregovori Nacionalnog komiteta oslobođenja Jugoslavije i
izbegličke jugoslovenske kraljevske vlade, koja se obavezala da
Narodnooslobodilačkoj vojsci Jugoslavije prepusti svu savezničku
pomoć, raspusti oružane snage u inostranstvu i javno se odrekne
Draže Mihailovića i njegovog Pokreta. Pristala je i da u sastav
NOVJ bude uključena ratna mornarica Kraljevine Jugoslavije koja se
nalazila na Malti pod upravom savezničkih snaga.

1953 – U Iranu je pokušan državni udar i šah Mohamed
Reza Pahlavi pobegao je iz zemlje, ali je posle tri dana predsednik
vlade Mohamed Mosadek srušen, a šah se vratio na presto uz
angloameričku pomoć. Mosadek je imao nameru da nacionalizuje
imovinu stranih naftnih kompanija, pa je Zapad organizovao njegovo
obaranje.
1956 – Umro je američki filmski glumac mađarskog porekla
Bela Blaško, poznat kao Bela Lugoši, tumač niza uloga Drakule u
horor filmovima, ali se iskazao i kao vrstan komičar. Filmovi:
„Trinaesta stolica“, „Drakula“, „Ubistvo u ulici Morž“, „Poljubac
smrti“, „Ostrvo izgubljenih duša“, „Crna mačka“, „Znak vampira“,
„Drakulina kći“, „Frankeštajnov sin“, „Gorila“, „Invazija
kradljivaca leševa“.
1960 – Kipar je stekao nezavisnost, sa arhiepiskopom
Makariosom III kao predsednikom republike. Ostrvo Kipar Britanija
je okupirala 1878. odlukom Berlinskog kongresa.

1973 – Umro je američki mikrobiolog Selman Ejbraham
Vaksman, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1952. Nagradu je
dobio za pronalak streptomicina, prvog antibiotika koji uspešno
suzbija tuberkulozu. Pronašao je i neomicin. Napisao je
autobiografiju „Moj život sa mikrobima“.

1984 – Umro je srpski književnik Dušan Radović,
dečji pisac i novinar. Radio je u listovima „Zmaj“, „Pionir“,
„Kekec“ i „Poletarac“ i bio urednik dečjih redakcija Radija
i Televizije Beograd. U široj javnosti je posebno upamćen po
radio emisiji Studija B „Beograde, dobro jutro“, kojom je od
1976. osam godina budio Beograđane obiljem satiričnih
dosetki i duhovitih komentara, obeleženih svojevrsnom mudrošću.
Dela: zbirke pesama „Poštovana deco“, „Smešne reči“, „Vukova
azbuka“, „Pričam ti priču“, dramska dela „Kapetan Džon Piplfoks“,
„Tužibaba“, „Če“ (s Matijom Bećkovićem), aforizmi „Beograde,
dobro jutro“, TV serija „Na slovo, na slovo“.
1991 – Umro je italijanski filmski režiser Luiđi
Campa, pripadnik prve generacije neorealističkog pravca, autor
više desetina filmova, najviše zakupljen moralnim problemima.
Filmovi: „Živeti u miru“, „Teške godine“, „Lake godine“, „Proces
u gradu“, „Rimljanika“, „Amerikanac na odmoru“.

1994 – Uprkos optužbama za izborne manipulacije, Hoakin
Balager je sedmi put stupio na dužnost predsednika Dominikanske
Republike.

1995 – Na referendumu odloženom dva dana zbog uragana,
građani Bermuda su većinom glasali da ostanu britanska teritorija.
1999 – Najmanje 104 Roma iz Smedereva, Beograda, Pančeva i
Gnjilana, među kojima dosta dece, udavilo se pošto je u Jadranskom
moru, 28 nautičkih milja od obale SRJ, potonuo brodić kojim su
pokušali da ilegalno uđu u Italiju.

2003 – Umro je bivši diktator Ugande Idi Amin Dada,
jedan od najbrutalnijih vlastodržaca u istoriji. Kao načelnik
Generalštaba vojske Ugande vlast je prigrabio 1971. vojnim pučem
kojim je zbacio Miltona Obotea, u trenutku dok se šef države
nalazio u inostranstvu. Tokom njegove vladavine tom
centralnoafričkom zemljom masakrirano je možda čak i pola miliona
ljudi, pretežno iz manjinskih etničkih zajednica. Aminova
strahovlada okončana je u aprilu 1979. iznenađujuće efikasnom
vojnom intervencijom Tanzanije.
2005 – Umro je ruski košarkaški trener Aleksandar
Gomeljski, pod čijim je vođstvom reprezentacija Sovjetskog Saveza
osvajala titule prvaka sveta 1967. i 1982. olimpijskog šampiona
1988. i prvaka Evrope 1959, 1961, 1963, 1965, 1967, 1969, 1979.
i 1981.
2005 – Rožea Šuca, 90-godišnjeg osnivača hrišćanske
ekumenske zajednice u francuskom selu Teze, nožem je za vreme
službe u crkvi usmrtila jedna mentalno obolela Rumunka. Šuc,
poznat kao brat Rože, osnovao je zajednicu u Tezeu za vreme
Drugog svetskog rata da bi obezbedio utočište pripadnicima svih
hrišćanskih grupacija.
2006 – Umro je bivši paragvajski diktator Alfredo
Štresner. Sin nemačkog imigranta i paragvajske seljanke, vladao
je 35 godina, od 1954. kada je došao na vlast državnim udarom,
do svrgavanja vojnim pučem 1989. Paragvaj je pod Štresnerom
bio vodeće utočište nacista, uključujući i ustaše, kao
i svrgnutih diktatora iz Latinske Amerike, poput Anastasija
Somoze iz Nikaragve. Umro je u emigraciji, u Braziliji.
2008 – Srpski plivač Milorad Čavić osvojio je
srebrnu medalju na 29. Olimpijskim igrama u Pekingu u trci na
100 m delfin stilom, vremenom od 50,59 sekundi, čime je postignut
novi evropski rekord.

(Tanjug)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike