U trendu

DPA: Nemačko-francuski plan – da li Beograd odustaje od destruktivne politike

Decenijama se skoro ništa nije pomeralo u Hladnom ratu Srbije i Kosova a sada francusko-nemački plan ima jednoglasnu podršku Zapada, piše nemačka agencija DPA postavljajući pitanje da li Beograd odustaje od destruktivne politike.

Navodeći da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nagovestio da bi mogao da prihvati francusko-nemački plan za normalizaciju odnosa sa Kosovom, DPA prenosi Vučićeve reči da su mu zapadni pregovarači dali izbor – da prihvati plan ili da trpi posledice prekida pregovora o pristupanju EU i povlačenja stranih investicija.

„Ako je izbor da dobijemo sankcije – a šta bi bila gora sankcija od povlačenja investicija – ili da s druge strane odmah prihvatimo sve što članstvo Kosova u UN znači, onda sam za put kompromisa, ma koliko on bio sporan“, rekao je Vučić u ponedeljak uveče u obraćanju javnosti.

Kako prenosi Dojče vele (DW), nemačka agencija u izveštaju podseća da je Kosovo, sada gotovo isključivo naseljeno Albancima, nekada bilo deo Srbije. Nakon oružane pobune kosovskih Albanaca i masovnog kršenja ljudskih prava od strane srpskih snaga bezbednosti, NATO je u proleće 1999. bombardovao Jugoslaviju koja se tada sastojala od Srbije i Crne Gore.

Od 1999. do 2008. tim područjem je upravljala administracija UN, Unmik, a 2008. Kosovo se proglasilo nezavisnim. Srbija do danas nije priznala taj korak i polaže pravo na tu teritoriju. Diplomatski napori Zapada proteklih godina nisu rezultirali značajnijom normalizacijom situacije, a nedavno su tenzije ponovo eskalirale u vidu blokada puteva i pucnjave, dodaje se.

Za francusko-nemački plan, nastavlja DPA, saznalo se u jesen prethodne godine. On nikada nije zvanično objavljen, ali njegove ključne tačke su poznate otkako je dostavljen stranama. Plan, između ostalog, predviđa da Srbija i Kosovo uzajamno prihvate sadašnje granice, iako se formalno ne priznaju kao države.

Konkretno, to bi značilo da bi Srbija prestala da blokira članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama – što ona čini uz aktivnu podršku Rusije. Prijem Kosova u UN do sada nije uspeo zbog veta stalne članice Saveta bezbednosti Rusije.

„Nema reči o tome da podržavamo ulazak Kosova u UN, ali bismo de fakto prihvatili njegovo članstvo“, rekao je Vučić.

Ako bi se to dogodilo, to bi zapravo bila prekretnica u Vučićevoj kosovskoj politici, koja je do sada bila zasnovana na srpskom nacionalizmu, ocenjuje DPA.

Agencija prenosi Vučićeve reči da se „geopolitička situacija promenila“ i da zbog ruskog agresorskog rata protiv Ukrajine vlada „nervoza u Evropi“ a „eskapade u sopstvenom dvorištu“ se više ne tolerišu.

Francusko-nemački plan je postao plan EU, koji podržava i pet država-članica koje još nisu priznale Kosovo: Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar.

Zbog toga očigledno ima previranja u Srpskoj naprednoj stranci (SNS) predsednika Vučića. Na sednici odbora SNS proteklog vikenda nekoliko učesnika izrazilo je protivljenje eventualnoj promeni kursa. Vučić, koji je i šef SNS, tada je zapretio ostavkom, posle čega su sve kritike utihnule, prenosi DPA pozivajući se na srpske medije.

Vučić je u ponedeljak uveče naglasio da još ništa nije odlučeno. Zadnju reč bi morao da ima srpski parlament, a „možda i narod“, zaključuje svoj izveštaj nemačka agencija DPA.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar