Dve decenije Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji Rusije i Kine
Približavanje Rusije i Kine, u vreme završetka hladnog rata, nije bilo ni iznenadjujuće ni neočekivano, ocenila je načelnica Centra za studije Pojasa i puta Ivona Ladjevac u autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG) povodom dve decenije potpisivanja rusko-kineskog ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji.
Te dve susedne zemlje, navela je Ladjevac, povezane su ekonomskim, geopolitičkim i bezbednosnim interesima, dele iste stavove u vezi sa reformama medjunarodnih političkih i finansijskih institucija, ali i sa potrebom očuvanja i poštovanja principa medjunarodnog prava koji se odnose na teritorijalni integritet i suverenitet, drugim rečima poštovanjem Povelje UN i, povrh svega, iako se po pojedinačnim geografskim, ekonomskim i vojnim pokazateljima, kao i po političkom značaju, obe ubrajaju u vodeće zemlje sveta, njihov partnerski odnos ih čini još snažnijim u odnosu na ostale.
Partnerski odnos, čiji su temelji postavljani tokom devedesetih godina XX veka, svoju punu izražajnu formu dobio je 2001. godine, kada su Rusija i Kina, na period od 20 godina, zaključile Ugovor o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji, dodala je ističući da su već u prvoj deceniji važenja ovog ugovora, odnosi dve zemlje dostigli izuzetno visok nivo.
Najbolja ilustracija te tvrdnje je činjenica da su, na desetogodišnjicu njegovog potpisivanja, predstavnici obe zemlje izjavili da se medjusobno smatraju „glavnim i najvažnijim strateškim i kooperativnim partnerom“.
Visok stepen saradnje, navodi se, potvrdjuje i veliki broj potpisanih dodatnih ugovora kojima su regulisana brojna pitanja od strateškog značaja. Tako su, na primer, sporazumi u oblasti trgovinske razmene omogućili dostizanje vrtoglavih iznosa, a poseban značaj ima dogovor koje su Kina i Rusija postigle 2010. godine da svoju medjusobnu trgovinu obavljaju u juanima i rubljama kako bi smanjile zavisnost od dolara u medjunarodnoj trgovini.
Ladjevac piše da je do naročitog unapredjenja odnosa došlo u oblasti energetike i dodaje da su Kina i Rusija 2014. na 30 godina zaključile „gasne sporazume“ čija ukupna vrednost iznosi 400 milijarde dolara. Za potrebe realizacije ovog sporazuma je već do kraja 2018. godine izgradkena i nova gasna infrastruktura u izuzetno zahtevnim prirodno-klimatskim celinama.
Ovakvim poslovnim dogovorom dve zemlje su potvrdile svoje partnerske odnose i jedna drugoj omogućile dalji razvoj ekonomskih, ali i vojno-industrijskih potencijala. Osavremenjivanjem kapaciteta, uvodjenjem i primenom novih tehnologija i izuma, one su potvrdile i svoju nameru da aktivno učestvuju u oblikovanju medjunarodnog poretka.
Na video samitu, organizovanom povodom jubileja – 20 godina potpisivanja Ugovora o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji, ruski i kineski predsednik, Vladimir Putin i Si Djinping, saglasili su se da su odnosi Rusije i Kine su na najvišem nivou u istoriji i da predstavljaju primer saradnje u 21. veku.
Uz ocenu da saradnja Moskve i Pekinga ima stabilizujuću ulogu na globalnom planu, dogovorili su i produženje Ugovora na narednih pet godina.
Dvojica predsednika su dogovorili i da zajedničku granicu, dugu oko 4.300 kilometara, pretvore u pojas večnog mira i prijateljstva.
Si je istakao da su kinesko-ruski odnosi, zasnovani na sveobuhvatnom partnerstvu i stretaškoj saradnji, izdržali sve izazove i ušli u novu eru. Uzajamno pružanje podrške, u pitanjima koja su za obe zemlje od vitalnog interesa, je trajno, dok je ruski predsednik dodao da je uloga rusko-kineske koordinacije da stabilizuje medjunarodne odnose.
Nema sumnje da taj zadatak, u svetlu rasta geopolitičkih turbulencija i poništavanja sporazuma o kontroli naoružanja, predstavlja veliki izazov, ali obe zemlje su rešene da ga na partnerskim osnovama i izvrše, zaključuje Ladjevac.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.