U trendu

DW: Nemački političari decenijama zaobilazili Šumarice, sve do danas

 Prvi put jedan nemački vodeći političar odlazi na mesto zločina, piše Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) povodom godišnjice streljana srpskih civila u Kragujevcu čijem je obeležavanju ove godine prisustvovala i potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot.

Kako prenosi Dojče vele, list piše da decenijama u principe nemačke spoljne politike spada da političari, prilikom putovanja u inostranstvo, posete mesta zločina koje su počinili Nemci tokom Drugog svetskog rata. Pad saveznog kancelara Vilija Branta na kolena u Varšavi 1970. najpoznatiji je od tih gestova, ali sledili su i mnogi drugi, dodaje Frankfurter algemajne cajtung.

Podseća se da je nemački predsednik Rihard fon Vajczeker 1987. odao poštu stotinama hiljada žrtava dugogodišnje opsade Lenjingrada, te da su taj grad, kada se opet zvao Sankt Peterburg, posetili i kancelari Helmut Kol (1996) i Gerhard Šreder (2001).

Nemački političari su takve gestove učinili u češkim Lidicama, u francuskom Oraduru, u Grčkoj, Ukrajini, Poljskoj, Belorusiji i Italiji.

„Tamo gde su nekad Nemci ubijali, decenijama kasnije su nemački kancelari, ministri spoljnih poslova ili predsednici podsetili na ta ubistva i zamolili za oprost“, piše frankfurtski list.

„Jedna zemlja je pak do sada bila rupa na mapi sećanja: u Srbiji, gde se 1941. izmedju ostalih odigrao masakr u Kragujevcu, komemoracije su do sada održavane bez visokih nemačkih delegacija. Ovog četvrtka se to menja: kao prvi od nemačkih vodećih političara, zelena potpredsednica Bundestaga Klaudija Rot dolazi na komemoraciju žrtava masakra u Kragujevcu“, dodaje se u tekstu.

List piše da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić „zapravo nadao da će uspeti da podstakne saveznu kancelarku Angelu Merkel da dodje u tu posetu“ i da je „iza zatvorenih vrata nekoliko puta nagovestio da bi njeno učešće u komemoraciji moglo da znači zaokret nemačko-srpskih odnosa“.

„No ta želja, koja je barem nezvaničnim i brojnim kanalima prosledjena u Berlin, ostala je neispunjena… Zato dolazi Klaudija Rot. Ona je doduše u Srbiji skoro sasvim nepoznato ime i zastupa politički pravac koji autoritarni šef države nikako ne ceni, ali je ona ipak najviša predstavnica nemačke politike koja je do sada dočekana u Kragujevcu. Inicijativa je izgleda došla od gradonačelnika tog grada i preko predsednika Bundestaga Volfganga Šojblea stigla do Rot“, navodi FAZ.

Političarki Zelenih, prema pisanju lista, sećanje na nacističke zločine posebno je važno. Bila je na raznim komemoracijama, recimo na Kritu 2018. godine. U autorskom tekstu za beogradski Blic Rot je u sredu navela da su Balkan i Srbija prečesto igrali tek sporednu ulogu u nemačkoj kulturi sećanja na Drugi svetski rat, te da se Nemačka mora suočiti sa istorijskim faktima sramote i krivice.

„Stvar bi trebalo da čini jednostavnijom to što Srbija, za razliku od recimo Grčke, ne postavlja Nemačkoj zahteve za reparacijama“, piše FAZ. „Utoliko je na prvi pogled čudnije što nikada neki kancelar, šef diplomatije ili savezni predsednik nisu stigli do Kragujevca“, dodaje se.

U tekstu se objašnjava i da je SR Nemačka otvorila ambasadu u Beogradu 1951, ali da su odnosi prekinuti šest godina kasnije kad je Jugoslavija priznala DDR. Tako je Zapadna Nemačka (samo na Jugoslaviju i Kubu) primenila takozvanu Halštajnovu doktrinu – prekid diplomatskih odnosa sa zemljama koje priznaju Istočnu Nemačku. Zapadnonemački ambasador se vratio u Beograd tek 1968.

„Ali i potom je Kragujevac ostao bolna tačka. Službenici nemačkog Ministarstva spoljnih poslova su čak i pretnjama pokušavali da spreče inostrano prikazivanje jednog jugoslovenskog filma o masakru. Devedesetih je pak Srbija vodila ratove protiv svojih suseda, dok je 1999. nije napao NATO uz nemačko učešće – sve to nisu bili dobri preduslovi za sećanje i pomirenje“, dodaje se.

Opširan tekst godišnjici streljanja u Kragujevcu posvetio je danas i Dojče vele na engleskom jeziku.

Pod naslovom „Kada su nacisti ubijali 100 Srba za jednog ubijenog Nemca“ DW navodi da je tokom Drugog svetskog rata oko 80.000 ljudi ubijeno kao odmazda za poginule nemačke vojnike i oficire.

U tekstu se ocenjuje da Srbija nema značajnu ulogu u istorijskom sećanju Nemačke na Drugi svetski rat, uprkos činjenici da je od 6. aprila 1941. godine, kada su nacisti napali Kraljevinu Jugoslaviju, do njihovog potpunog povlačenja 1945. godine, stotine hiljada nemačkih vojnika bilo stacionirano u toj balkanskoj zemlji.

Navodi se i da zbog velikih razmera počinjeni zločini nikada nisu adekavtno pravno procesuirani. Nekim SS oficirima i nemačkim vojnicima sudjeno je u Beogradu odmah nakon rata, a neki su osudjeni na smrt.

Od nacista koji su vodili invaziju na Jugoslaviju 1941. i sudilo im se u Nirnbergu, nijedan nije proveo više od pet godina iza rešetaka a mnogi su čak otišli nekažnjeni, bez ikakvih posledica za svoje postupke.

„Tokom Drugog svetskog rata širom Jugoslavije ubijeno je milion ljudi, otprilike isto koliko i u Engleskoj, Francuskoj i Italiji zajedno“, rekla je istoričarka Mari-Žanin Čalić za DW dodajući da je još toliko ljudi Jugoslavija izgubila zbog izgubljenih trudnoća, iseljavanja, otmica, preseljenja i raseljavanja.

Nijedna nemačka vlada do sada se nije izvinila za četvorogodišnju vladavinu terora, a kamoli ponudila odštetu. Iza toga stoji strah da bi plaćanje u jednom slučaju podstaklo i druge zemlje da traže reparacije, piše DW i dodaje da su tek 1968. jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito i zapadnonemački ministar spoljnih poslova Vili Brant rešili pitanje reparacija dogovorom o dugoročnoj saradnji.

Savezna Republika Nemačka je u to vreme Jugoslaviji odobrila kreditnu liniju vrednu milijardu nemačkih maraka. „To je bilo ispunjenje finansijske obaveze bez moralnog priznanja“, rekla je Čalić.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.