U trendu

Epohalna promena američkog stava prema Srbiji i Kosmetu, ili nova obmana

Pre 19 godina nas je bombardovala, pre 10 godina upravljala je jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova, ali Amerika sad više nema crvenih linija kada je reč o uređenju odnosa između Srbije i Kosova, otkrio je ovih dana američki senator Ron Džonson. A ambasador SAD u Beogradu Kajl Skot na to priznaje i da se, kada je o Kosovu reč, pita i Rusija.

Pre deset godina, neposredno pre nego što će naša južna pokrajina uz punu američku podršku proglasiti nezavisnost, Džon Bolton je u „Vašington tajmsu“ upozoravao da je takav potez u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, da predstavlja „direktan izazov Rusiji“, ali i da „podela suverene teritorije Srbije bez njenog pristanka nije u interesu Sjedinjenih Država“. „Verujemo da politika SAD prema Kosovu mora da bude preispitana bez odlaganja“, i to tako što Amerika „neće priznati proglašenje nezavisnosti Kosova i što će odvratiti kosovske Albance od tog poteza“. „Priznanje kosovske nezavisnosti bez pristanka Srbije napravilo bi presedan s velikim i nepredvidivim posledicama širom sveta“, ustvrdio je Bolton u tekstu iz januara 2008. koji je potpisao s Lorensom Iglbergerom, bivšim američkim državnim sekretarom, i bivšim podsekretarom za odbranu Piterom Rodmanom.

I sam Bolton je tada bio bivši — bivši američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama — ali sada se on nalazi na uticajnoj funkciji savetnika za nacionalnu bezbednost predsednika SAD Donalda Trampa. A američka politika prema Kosovu, to jest Srbiji, kao da počinje da pokazuje znake promene.

Ili je pak reč o svojevrsnoj podvali jer Metju Palmer, vršilac dužnosti zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara, kaže da će, „ako Priština i Beograd budu u mogućnosti da postignu sporazum o potpunoj normalizaciji odnosa, to smanjiti uticaj Moskve na Srbiju“.

Menja li se, i zašto, američka politika prema našoj zemlji? Ili simptomima promene ne treba verovati?

O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić i predsednik „Ist vest bridža“ Jovan Kovačić.

Komentarišući signale izvesne promene američke politike na Balkanu, počev od uveravanja senatora Džonsona i savetnika za nacionalnu bezbednost Boltona da SAD neće nametati rešenje Beogradu i Prištini, Obrad Kesić kaže da „ukupna američka spoljna politika počinje da se menja, i to se već oseća“.

Problem, međutim, ukazuje Kesić, „leži u sukobu političkog establišmenta s predsednikom Trampom, a jedna od glavnih tema sukoba je upravo spoljna politika SAD u kojoj establišment, uključujući i republikanski, podržava onaj stari, globalistički pogled na svet koji bi Tramp da promeni“. „Iako ne znamo kako će ovaj sukob da se završi, promena se već oseća i zahvata sve delove sveta, uključujući i Balkan, o čemu govori i promena američkog stava prema Kosovu i Metohiji — primera radi, ranije niko ne bi nimalo pažnje posvetio pitanju promene granica“, dodaje on.

Promena se zaista oseća, saglasan je i Jovan Kovačić, koji naglašava da je „rečenica da će Vašington prihvatiti sve što se Beograd i Priština dogovore — epohalna“. „U vreme Klintonovih tako nešto predstavljalo bi pravu blasfemiju“, podseća.

Sputnjikovi sagovornici potpuno su saglasni u oceni da se u sadašnjoj situaciji, s umanjenim američkim pritiskom u pogledu priznavanja nezavisnosti Kosova, ne bismo našli da je umesto Donalda Trampa 2016. godine na predsedničkim izborima pobedila Hilari Klinton. S tim u vezi, Kovačić napominje i da će „promene ići mnogo brže ako Tramp bude izborio drugi predsednički mandat na izborima 2020. godine“, dok, s druge strane, Obrad Kesić upozorava da će promene koje su započele biti zakočene ako na izborima za Kongres i Senat u novembru demokrate osvoje većinu, „jer će tada biti u prilici da još uspešnije blokiraju Trampovu spoljnu politiku, izazivajući čak i potpunu paralizu sistema“.

Odgovarajući na pitanje uzroka ovih signala promene balkanske politike SAD, Jovan Kovačić naglašava držanje Srbije: „U poslednjih nekoliko godina Beograd je učinio puno na popravljanju svog imidža i kontakata u Vašingtonu. Poruke koje odavde stižu razoružavaju čak i jastrebove američke spoljne politike; aktivna i miroljubiva politika Srbije u regionu je svakako privukla pažnju, i ovoga puta uspevamo da iskoristimo priliku koja nam se pruža.

Nesporno važnu ulogu imaju i Trampovi saradnici koji dele njegovu spoljnopolitičku viziju, počev od Džona Boltona i državnog sekretara Majka Pompea.

Obrad Kesić kaže da Boltona i lično poznaje, i da su njegovi stavovi o Kosovu i Metohiji nepromenjeni još od kraja devedesetih godina prošlog veka, kada je govorio da politika koja je vođena predstavlja grešku. „To je njegov duboko ukorenjen stav, ali moramo da budemo svesni i da ovaj region ne predstavlja jedan od prioriteta aktuelne administracije“.

Istovremeno, dodaje Kesić, „veze prištinskih vlasti sada su mnogo slabije nego što su bile s prethodnim administracijama i vidljivo je da one više nemaju blanko podršku Vašingtona kakvu su imale, čemu doprinose i personalne promene, ne samo u Beloj kući već i u Stejt departmentu“.

Spomenuti Metju Palmer, vršilac dužnosti zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara, objašnjava Kesić, spada u grupu starih kadrova, ali — za razliku od svog prethodnika Brajana Hojta Jija, koji je pokušavao da ostavi utisak da se u Vašingtonu ništa nije promenilo i da Srbija nema izbora nego da uradi ono što joj se kaže — reč je o profesionalcu, i upravo je on bio prvi koji je u svedočenju pred kongresnim pododborom za spoljne poslove priznao da Amerika nema nikakav plan i da će sačekati da vidi šta će se Beograd i Priština dogovoriti, čime je razočarao sve koji su se nadali da će se Amerika na našim prostorima još više angažovati, i to na način na koji se angažovala ranije. „Tako da problem nije u Palmeru, već u onima koji žele da se poveća konfrontacija s Rusijom, da se smanji konfrontacija SAD s Evropskom unijom, i da se ojača NATO. Otuda je i za nas najvažnija ta unutrašnja borba koja se odvija u Vašingtonu“, dodaje Kesić.

„I nedavna izjava ambasadora Kajla Skota o podudarnosti interesa SAD i Rusije na ovom prostoru predstavlja još jedan od pokazatelja novih vetrova koji duvaju. Uostalom, na Balkanu je i nemoguće dugoročno imati mir i stabilnost bez dogovora velikih sila“, konstatuje Jovan Kovačić. „Iako je malo verovatno da su Donald Tramp i Vladimir Putin na samitu u Helsinkiju stigli da razgovaraju i o nama, očigledno je da se nešto jeste desilo, i, ako njih dvojica i nisu, njihovi saradnici sigurno jesu razgovarali i o Balkanu“.

„Ovo je istorijski momenat, dolazi do promene međunarodnog poretka. Ne znamo kako će se to na kraju završiti, ali već sada znamo da neće biti kao što je bilo. Vidimo da se Amerika sada uključuje u političku borbu unutar Evropske unije, nastojeći da potpomogne izbor kandidata koji zastupaju politiku promene. Time se promene u Americi povezuju s onima u Evropi kojima se definiše jedan potpuno novi svet. Mi to moramo da iskoristimo, da se povežemo s onim snagama koje nama otvaraju prostor kako bismo ostvarili naše državne i nacionalne interese“, zaključuje Obrad Kesić.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Balkan

    A sta se iza brda valja, nadam se da oni koji treba da vide to i vide jer su visocije od nas obicnih koji samo citaju a po neki gledaju i sta izmedju redova pise, a dobro ne pise.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike