Evo na čemu će sve Vašington insistirati kod Vučića

SAD će nastojati da posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića iskoriste da kroz diplomatski i druge pritiske privole Srbiju na svoju stranu što je bliže moguće, ocenjuje politički analitičar Dejan Vuk Stanković.

Stanković je, u susret sastanku Vučića i potpredsednika SAD Majka Pensa, saglasan sa američkim analitičarima koji prognoziraju da Vučića čeka najteža poseta do sada i konkretno izjašnjavanje o tome da li je Srbija bliža zapadu ili Rusiji.

Na pitanje zašto je pitanje odnosa Srbije sa Rusijom sada izoštreno i zašto se od Srbije, odnosno predsednika Vučića, očekuje da se izjasni, iako, na primer, Srbija učestvuje u dvostruko više aktivnosti sa snagama NATO, nego sa ruskom vojskom, Stanković za Tanjug odgovara da Vašington teži apsolutnoj političkoj dominaciji u regionu.

„Oni imaju vrlo čistu situaciju kada je reč o zemljama koje okružuju Srbiju, a koje su već članice NATO i članice EU, kao Slovernija, Hrvatska, Mađarska, Bugarska Rumunija, u bližem susedstvu i Grčka…To je potpuno kompaktna teritorija na kojoj SAD i NATO, a time i EU ostvaruju svoj nesumnjivi politički i vojni uticaj“, kaže Stanković.

Druge zemlje su, podseća, članice NATO, poput Crne Gore, Kosovo je teritorija na kojoj je prisustvo NATO u Bondstilu i potpuno je pod kontrolom SAD i EU, a Makedonija sa izborom Zaeva kao premijera postaje zemlja koja će ubrzati svoj put ka NATO…

Dakle, konstatuje Stanković, ostaje samo Srbija, kao zemlja koja je do sada vodila poltiku zaštite svojih nacionalnih inrteresa kroz politiku balansiranja između SAD i EU sa jedne strane i Rusije, odnosno Kine u poslednje vreme.

„Oni žele prosto ovaj region pod svojom potpunom dominacijom, a drugi razlog zbog čega je ta stvar diplomatski, politički, pa i medijski eksplodirala je pitanje opredeljenja Srbije u okolnostima u kojima je očigledno da se odnosi između zapada i Rusije ne popravljaju, uprkos različitim najavama koje su stizale nakon pobede Trampa nad Hilari Kilton“, kaže Stanković.

Ako i dođe do nekog novog globalnog dogovora na kraju, objašnjava on, taj dogovor počeo bi na osnovu faktičke situacije u kojoj se meri uticaj druge velike sile u tom budućem dogovoru:

„Potrebno je, dakle, da SAD kroz diplomatski i svaki drugi pritisak koji mogu imati jednostavno Srbiju privole što je bliže moguće sebi, ne bi li u nekoj novoj raspodeli karata dobili što više za sebe, nego što bi, u slučaju da Srbija ostane u ovom statusu, mogli da dobiju“.

Reč je, smatra, o „namirivanju računa velikih“, gde se Srbiji i ono malo prostora za neku nezavisnu politiku nastoji suziti:

„A, ja imam utisak da srpska politika, bez obzira na sve te najave koje dolaze iz Vašingtona, srpska politika će se voditi onim načelom da je diplomatija pre svega jedino zaštita vlastitog nacionalnog i državnog interesa, pa tek onda u drugom koraku opredeljivanje za ovaj ili onaj savez“.

Na pitanje koliki je manevarski prostor Vučića u Vašingtonu, imajući u vidu njegovu, više puta ponovljenu, krilaticu da je on „uvek, na strani Srbije“, a ne ove ili one sile, Stanković, bez dileme, odgovara:

„Izuzetno mali“.

„Mislim da će Amerikaci insistirati na nekim simboličkim gestovima, kao što je uskraćivanje diplomatskog statusa ruskim zvaničnicima koji rade u Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu“.

Insistiraće, nastavlja, i na tome da se što je više moguće „razlabave“ diplomatski i politički odnosi Milorada Dodika i Rusije.

„Insistiraće takođe i na tome da Srbija požuri sa usklađivanjem svoje spoljne politike sa spoljnom politikom EU, insitiraće na tome da Srbija kroz nekoliko realnih i simboličkih gestova pokaže privrženost zapadnom svetu“, procenjuje Stanković.

On ukazuje da pri tom ostaje velika nedoumica – šta je dobitak te velike privrženosti, jer nakon direktnog pitanja Aleksandra Vučića briselskim zvaničnicima, najvišim funkcionerimka EU, kada se može konkretno očekivati pristupanju EU – samo je rečeno da je to stvar procesa, „a čitava ta stvar je poslata u neku neodređenu budućnost, što nije nikakav napredak u odnosu na prethodni period“.

S druge strane traži se neka rekonfiguracija naših odnosa sa Rusijom na vrlo konkretnim stvarima što bi sigurno zabrinulo ljude u Kremlju i podstaklo neku vrstu distance Rusije prema Srbiji, zaključio je Stanković.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.