Evropska komisija: Srbija bez napretka u pravosudju, ograničeno u borbi protiv korupcije

Srbija nije napravila nikakav napredak kada su u pitanju izborni procesi i pravosudni sistem, dok je ograničen napredak ostvaren na planu borbe protiv korupcije, organizovanog kriminala i reforme javne administracije, ocenila je Evropska komisija u novom izveštaju o napretku u evrointegracijama.

U sažetku izveštaja koji se odnosi na Srbiju, konstatuje se da iako je uspostavljen zakonski i institucionalni okvir za poštovanje temeljnih prava, nije obezbedjeno njegovo sprovodjenje, kao ni sprovodjenje usvojene medijske strategije, niti je ostvaren napredak na terenu za poboljšanje ukupnog okruženja za slobodu izražavanja.

U Srbiji postoje ozbiljni nedostaci u oblasti javne uprave, pravosudja i rada parlamenta, a neophodno je i da srpske vlasti dijalogom sa opozicijom i drugim političkim faktorima reše manjkavosti u izbornom procesu, navodi se u dokumentu u koji je agencija Beta imala uvid.

Evropska komisija je ocenila da pravosudje u Srbiji poseduje odredjeni stepen pripreme ali da u periodu na koji se odnosi izveštaj nije zabeležen nikakav napredak. U izveštaju se konstatuje da je ustavna reforma pravosudja obustavljena do posle izbora 2020. što je ozbiljno uticalo na usvajanje zakona koji treba da garantuju punu nezavisnost pravosudja.

„Postoji ozbiljna zabrinutost zbog obima kontinuiranog političkog uticaja na pravosudje koji omogućava sadašnje zakonodavstvo“, navodi se u izveštaju.

U oblasti reforme javne uprave Srbija je umereno pripremljena, ali nije postignut nikakav napredak kada je reč o ogromnom broju visokih rukovodilaca koji posao obavljaju kao vršioci dužnosti, a ozbiljno zabrinjava i odsustvo transparentnosti i poštovanja procedure zapošljavanja viših rukovodilaca javne uprave prema zaslugama, ocenila je EK.

U izveštaju se navodi da novi parlament Srbije karakteriše ubedljiva brojčana nadmoć vladajuće partije i odsustvo istinske opozicije, što je „situacija koja ne doprinosi političkom pluralizmu u zemlji“. Ukazuje se da su u prethodnom sazivu učinjeni neki koraci kako bi se unapredio rad parlamenta, kao što je smanjivanje broja hitnih postupaka i opstrukcija, ali da je u debatama korišćen „zapaljivi rečnik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji imaju drugačije političke poglede“.

U izveštaju se ocenjuje da Srbija mora da „ojača efikasnost, nezavisnost i transparentnost parlamenta, uključujući i ulogu i prerogative parlamentarne opozicije, kako bi se obezbedili mehanizmi kontrole koji su neodvojivi deo demokratskog parlamenta“.

Komisija ocenjuje da u Srbiji novi saziv parlamenta i političke snage treba da nastave medjupartijski dijalog pod vodjstvom Evropskog parlamenta, kako bi unapredili parlamentarne standarde i postigli širok partijski i društveni konsenzus u reformama vezanim za put u EU.

EK se u izeštaju osvrnula i na izbore u Srbiji, ocenjujući da su učesnici „imali mogućnost da vode kampanju i da su poštovane osnovne slobode“, ali da je „volja birača bila ograničena ogromnim prednostima vladajuće partije i promocijom vladine politike u većini najvećih medija“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.