Premijerka Srbije tvrdi da veze s Rusijom nisu prepreka za članstvo u EU – naslov je članka o Ani Brnabić koji je danas objavio londonski „Fajnenšel tajms“.
„Od Srbije ne bi trebalo tražiti da bira između Zapada i Rusije, izjavila je premijerka za FT, insistirajući da veze te balkanske zemlje i Moskve nisu prepreka za kandidaturu za članstvo u EU“ piše u članku.
To što je juna ove godine stručnjakinja za reformu Ana Brnabića postala predsednica Vlade, „bio je signal da je Beograd pridruživanje Evropskoj uniji postavio za svoj glavni cilj. Međutim, put ka članstvu Srbije u EU ostaje zamagljen zbog mešovitog napretka u reformama, zamora u proširenju EU i skepticizma zbog političkih, vojnih i ekonomskih veza Beograda s Rusijom“.
Evropski zvaničnici koji su zabrinutiji zbog uticaja Rusije na Balkanu, optužuju Moskvu da izaziva nemire u tom regionu i pažljivo gledaju na balansiranje Beograda Istok-Zapad. SAD takođe traže da Beograd bude jasan o svom strateškom pravcu, a jedan visoki američki diplomata je ovog meseca upozorio da Srbija ne može „istovremeno sediti na dve stolice“, piše list.
U jednom intervjuu Brnabić je rekla da je integracija u EU ostala glavni spoljnopolitički cilj.
„Nije fer tražiti od Srbije da izabere, i ne mislim da je to potrebno“, rekla je ona. „Mi nismo pro-američki ili pro-ruski, mi smo pro-srpski. Naš strateški fokus je EU (članstvo) i gde god da idemo, s kim god da razgovaramo, mi to kažemo“.
Brnabić koju FT predstavlja kao „specijalistkinja za reformu javnog sektora, zapadno obrazovanu, koja je i prvi otvoreni gej lider istočne Evrope, raskinula je tradiciju rusofilnih snaga u gornjim ešalonima vlade“.
List opisuje da u kancelariji Ane Brnabića, „koja je prekoputa ruševine bivšeg Generalštaba bivše Jugoslovenske vojske, koji je NATO bombardovao 1999. godine, na stol su gomile temeljno prelistanih političkih izveštaja“, a „s jedne police visi dres fudbalera beogradske Crvene zvezde čija je ona dosledna ljubiteljka, poput predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je Brnabić imenovao na dužnost i za koju on kaže da su im pogledi ‘potpuno saglasni’ „.
Vučić, „najmoćniji političar svoje zemlje, ove godine je prihvatio poklon ruskog predsednika Vladimira Putina – šest aviona MiG-29. Nada se tenkovima i raketnom sistemu protiv-vazdušne odbrane 2018“, piše list i ća da „Moskva podržava srpske diplomatske stavove u UN, a najznačajnije je što odbija da prizna nezavisnost Kosova“.
Srbija je istovremeno kao prioritet postavila reforme za pridruživanje EU, što je cilj za koji je Brnabić rekla da je „dostižan“ do 2022. godine, iako se Srbija „odupire pritisku da se pridruži sankcijama EU protiv Moskve zbog aneksije Krima. Zvaničnici EU kažu da bi se nove članice mogle pridružiti do 2025. godine, mada nema roka za to“, piše list.
FT ukazuje da bi „članstvo u EU primoralo Srbiju da čvršće prebaci težište na zapadnu stolicu; usklađivanjem sa spoljnopolitičkim stavovima EU, okončanjem posebnih trgovinskih aranžman sa Rusijom i, moguć, restrukturiranjem svog tržišta energije na kojem dominira NIS, kompanija za naftu i gas u vlasništvu Gazproma“.
Brnabić „umanjuje značaj traženog kompromisa. Ona je rekla da su dimenzije percepcija dubine veza Beograda s Moskvom naduvane, navodeći znatno veće investicije i trgovinu EU. Srbija je ‘zaista neutralna’ u vojnim pitanjima, dodala je ona, ukazujući na članstvo u programu NATO ‘Partnerstvo za mir’ „.
„Diplomate opisuju 42-godišnju Brnabić kao pametnu i delotvornu iskrenu pregovaračicu koja je razradila jasnu podelu rada sa svojim političkim mentorom, Vučićem, što joj omogućava da se koncentriše na javni sektor i ekonomske reforme“, navodi FT.
Jedan zapadni zvaničnik je rekao da ona nije „kao tipični balkanski političar kome svakodnevno treba da stvara haos da bi osetio da je živ“.
Početak mandata Ane Brnabić se poklopio s jačanjem privrede Srbije, projektovanom za porast od 3 odsto 2017. godini, uz primarni fiskalni suficit, skoro tri godine pošto je Beograd prihvatio ranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Branbić „ne vidi potrebu da iduće godine obnovi dogovor sa MMF-om i najjasnije do sada je nagovestila da će umesto toga tražiti labaviji dijalog s fondom iz Vašingtona“.
„Ne trebaju nam nikakvi novi finansijski aranžmani sa MMF-om“, rekla je ona, pozivajući se na „manje konzervativan fiskalni pristup za jačanje rasta iznad 3,5 odsto“. Ona je rekla da će Beograd verovatno prihvatiti „instrument koordinacije politike“ sa MMF-om od aprila 2018, „održavajući ulogu evaluacije politike koja bi pomogla da se strani investitori uvere u napredak reformi u Srbiji“.
„Brnabić oštrije govori o istorijskim kontroverzama usko povezanim s nekadašnjim saveznicima Vučića iz Srpske radikalne stranke (SRS), opisujući kao ‘neprihvatljiv’ tretman lidera SRS Vojislava Šešelja“, piše list i tumači da je „Šešelj posle 13 godina zatočeništva u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) oslobođen odgovornosti za ratne zločine“.
Brnabić je rekla FT da se „MKSJ nesrazmerno usmerio na Srbe, dok su zločini ratnih vojnih lidera iz susednih bivših jugoslovenskih naroda ostali nekažnjeni“, prepričava list njenu izjavu.
„Neki gledaju na njene stavove o Haškom tribunalu kao na privlačne za političku bazu Vučića uoči mogućih izbora iduće godine. Ako bi Vučić pozvao na izbore, to bi bili treći prevremeni za četiri godine i to bi njenu političku budućnost stavilo pod znak pitanja“, piše list.
„Zapadni posmatrači sumnjaju da Vučić drži Srbiju u skoro konstantnoj atmosferi izbora kako bi produžio svoju političku dominaciju, ali kažu da to takođe otežava napredak reformi“, navodi FT.
Brnabić je rekla da ona nema problema sa izborima, već da „radi kao da se to neće dogoditi“.
„Ona kaže da je prerano da se proceni kako je njen politički značaj uticao na stavove javnosti prema gej populaciji, ali kaže: „Ako to pomaže da se gej populacija u Srbiji osećaju malo više prihvaćena, onda mi je drago“, piše na kraju članka „Fajnenšel tajmsa“.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com