Filip Ejdus: Evropski procesi u Srbiji zavise od dobre volje Aleksandra Vučića

Posle osam godina erozije demokratije u Srbiji, režim predsednika Aleksandra Vućića u potpunosti je restaurirao autoritarizam i danas ima veću nesputanu političku moć nego Slobodan Milošević na vrhuncu svoje vladavine, ocenio je predsednik Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BBP) Filip Ejdus.

Ejdus je u autorskom tekstu za EURACTIV naveo da su u Srbiji 20 godina posle demokratskih promena, ponovo na vlasti oni koji su zemlju vodili u rat i izolaciju, a da je nacionalistička propaganda nadživela režim Slobodana Miloševića.

„Kosovo je srce Srbije…NATO fašisti..Rusija i Kina su naša braća…Amerikanci, Hrvati i Albanci su naši neprijatelji. U 90-im godinama takve političke izjave bile su kičma nacionalističke propagande koju je širio autoritarni režim Slobodana Miloševića“, piše Ejdus.

Uz podećanje da je Slobodan Milošević svrgnut sa vlasti u oktobru 2000. godine i da je Srbija posle toga počela da popravlja odnose sa susedima i sa Zapadom, u autorskom tekstu se naglašava da su ideje koje su se vezivale uz Miloševićev režim ipak preživele.

„Dvadeset godina posle demokratskih promena, Srbija je zatvorila pun krug. Na vlast su se 2012. ponovo vratile partije i lideri koji su zemlju vodili u diktaturu, ratove, sankcije, izolaciju i ekonomsku propast“ a „nakon osam godina demokratske erozije, režim Aleksandra Vučića je u potpunosti restaurirao autoritarizam“, konstatuje Ejdus.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić danas ima potpunu kontrolu nad parlamentom i medijima i raspolaže većom nekontrolisanom moći nego Slobodan Milošević, piše Ejdus, dodajući da to potvrdjuje i izveštaj američke nevladine organizacije Fridom hauz (Freedom House) iz 2020. godine u kojem je prvi put u poslednjih 17 godina Srbija svrstana u kategoriju delimično slobodnih zemalja.

Vučićev režim, piše Ejdus, od samog početka je radio i na postepenom obnavljanju ideologije koja je preovladjivala 1990-ih, što se sastoji kako u predstavljanju vremena posle demokratskih promena kao perioda slabosti, korupcije i poniženja, tako i u oživljavanju glavnih političkih narativa 90-ih.

Prema rečima Filipa Ejdusa, ankete koje je u oktobru sproveo BCBP pokazuju da je sve to uticalo i na srpsko javno mnjenje.

Te ankete su, izmedju ostalog, pokazale da se više od polovine gradjana protivi članstvu Srbije u EU, da takodje više od polovine smatra da Srbija u spoljnoj politici treba da sledi Rusiju i Kinu, a da čitavih 68% smatra da EU ima negativan uticaj na Srbiju.

Istraživanje je pokazalo i da je postotak pristalica članstva Srbije u NATO, ili priznavanja Kosova, na rekodno niskom nivou, a da istovremeno više od polovine učesnika ankete smatra da Republika Srpska treba da se ujedini sa Srbijom.

Ejdus je ocenio da rezultati istraživanja BCBP pokazuju da je demokratska tranzicija koju je nadzirao Zapad, u Srbiji izgubila legitimitet.

„Jedina stvar koja još uvek, iako fiktivno, vezuje Srbiju za evropski projekt je dobra volja Aleksandra Vučića. Čak i ako bi on otvoreno presekao te veze i krenuo novim geopolitičkim putem stopama Putina, Orbana i Erdogana, javnost ga zbog toga ne bi kaznila“, zaključio je Ejdus.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.