Flašom u srpsku glavu! Postoji krupan razlog za veliku albansku nervozu

Ako nekoga zanima kako izgleda albanska diplomatija, bez nadzora zapadnih mentora, dajte im jednu flašu i jednog Srbina.

Sastanak na nivou zamenika ministara u okviru sporazuma CEFTA prekinut je u Valoni u Albaniji, jer su članovi delegacije iz Prištine flašom gađali šefa srpske delegacije Ivana Markovića.

Kosovski delegati su tom prilikom na račun srpske delegacije izneli niz provokacija i političkih konstatacija. Albanija, naravno, nije reagovala adekvatno, a nama je ostalo samo da podsetimo da sastanak CEFTE nije predviđen za — „trening gađanja“.

Postoji li zemlja čiji predstavnici na diplomatskim skupovima imaju „argument“ gađanje flašama, ili su Albanci jedinstveni? O kakvoj je ovde frustraciji i gubitku živaca reč?

Frustracija je jasna

Profesor dr Slobodan Reljić sa Fakulteta političkih nauka smatra da je u pitanju frustracija Albanaca, pre svega onih sa Kosova, podstaknuta time jer svet za njih gubi interesovanje.

„Oni su kao društvo već 50 godina u aktivnom stanju očekujući da se nešto desi, a to što im se dešava je u stvari sve gore. Dobili su nešto što nije država, došli su na čelo toga oni koji su gori od svih prethodnih i u svemu tome naravno da počinju da se gube živci“, utisak je našeg sagovornika.

Prištini padaju akcije

Sve što je vezano za Kosovo je polako izgubilo smisao, sve suviše dugo traje, Albanci imaju velika očekivanja, objašnjava naš sagovornik, a sve je manje onih u svetu koji su za njih zainteresovani. U principu, Reljić veruje da će biti sve više ovakvih incidenta i to pre svega između njih samih.

„Njihove akcije počinju rapidno da padaju na Zapadu. Oni koji su ih podržavali više nemaju ni snage ni energije da se njima bave. Drugo, rezultati koje oni imaju o njima su katastrofalni“, navodi Reljić.

Baruština kojom se niko ne bavi

Činjenica je, dodaje on, da je Kosovo upalo u jednu „baruštinu“ koja je postala najgora od svih u okruženju i da je ovaj događaj samo potvrda mržnje koja postoji.

„Ta nadanja nisu im ispunjena. Ventil im je da se što više iseljavaju… Beograd je faktički jedini koji je ozbiljno zainteresovan da se kosovsko pitanje razreši. Sada Amerikanci ulaze u predizbornu kampanju. Ko će sada da se bavi Kosovom?!“, pita Reljić.

Da svetu Kosovo nije više najbitnija tema pokazuje i odlaganje sastanka u Parizu.

„Oni su sve do sada i radili po nečijem navođenju, ništa nisu radili samostalno. A oni koji ih sada navode nisu iz struktura koje su direktno vezane za vlast Amerike, već samo posredno mogu da utiču na Vašington. Ni EU ni SAD se ne bave sa Kosovom u nekoj operativnoj fazi, već to čine samo ostaci nekih mehanizama. Zapad ima mnogo većih problema od Kosova“, podseća naš sagovornik.

Sramota Evrope

Kosovo je, dodaje, velika sramota političke Evrope, posle 20 godina rada na njemu. Svi njihovi mediji pišu o tome da tamo nema nikakve države i da su tamo rasulo i korupcija.

„U tom smislu, Albanci se osećaju ostavljenim. Oni i jesu praktično ostavljeni, jer sve što su radili neko ih je direktno navodio da to rade. Jedino svoje što su imali je taj negativan odnos prema Beogradu. OVK je nastala u kampovima stranaca, Holbruk ih je pretvorio iz terorističke organizacije u oslobodilačku vojsku. Dakle, sve je navođeno spolja, a kad toga nema jedini njihov posao koga mogu da se prihvate i koji je njihov je droga“, objašnjava Reljić.

Zaključak našeg sagovornika je da je sve što se dešava rezultat gubitka strpljenja i frustracije, jer su izgubili pažnju bitnih faktora u međunarodnoj zajednici.

Srpska delegacija će zahtevati da oni više nikada ne prisustvuju sastancima u okviru CEFTA. Iz Kancelarija za KiM napad na predstavnika Srbije na sastanku CEFTA u Valoni kažu da je ovo samo potvrda da privremene institucije u Prištini nisu sposobne za civilizovanu međunarodnu komunikaciju, te da je njihova glavna ideologija primitivizam i nasilje, a čime se oni ponose.

(Sputnjik)

1 komentar
  1. Anonimni

    Postenije bi bilo reci 60 godina ih pripremaju, jer kako objasniti da Srbi nisu smeli da se vrate na svoja ognjista sa kojih su pobegli tokom drugog svetskog rata.

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike