Hojt Brajan Ji: Sastanak u Berlinu prilika da lideri EU artikulišu šta Zapadni Balkan može

Sastanak predsednika Srbije i Kosova u Berlinu 29. aprila sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom nije presudan za dijalog Beograda i Prištine, ali jeste prilika za razgovor, ocenio je doskorašnji zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Hojt Brajan Ji (Hoyt Brian Yee), prenosi Glas Amerike (VOA).

U diskusiji na temu „Rešavanje nerešivog na Zapadnom Balkanu“ u Medjunarodnom republikanskom institutu u Vašingtonu, Ji je, medjutim, izrazio uverenje da će razgovor u Berlinu biti prilika za učesnike sa Zapadnog Balkana da odrede svoje prioritete a za lidere EU da artikulišu šta realno te  države mogu da postignu i kako EU može da im pomogne u tome.

„Istorijske knjige o Balkanu su pune trenutaka ‘sad ili nikad’. Mislim da sastanak u Berlinu nije jedan od tih, ali jeste prilika. Odajem zasluge Nemačkoj i ostalim zemljama, koje i dalje organizuju ovakve sastanke na kojima se diskutuje o narednim koracima. Nadam se da će se iskreno i detaljno diskutovati o narednim koracima Srbije i Kosova i da će se dogoditi neki napredak, nešto novo“, rekao je američki diplomata koji se dugo bavio Balkanom.

Ji je izrazio nadu da će u Berlinu doći do razjašnjenja šta je moguće a šta nije, naglasivši da ideja o podeli teritorija nije dobra.

„Mislim da priča o podeli teritorija po etničkoj liniji nije dobra – pragmatično, politički, diplomatski – to nije nešto o čemu treba razgovarati. Takvo rešenje se ne bi nikada ostvarilo“, rekao je Ji.

Govoreći o Srbiji Ji je ponovio da ona treba da odluči hoće li sedeti na ruskoj ili na evropskoj stolici i da prestane da šalje zbunjujuće signale.

„Nije moguće, po mom mišljenju, da želite da postanete članovi dve različite organizacije u isto vreme. To nema smisla, jer obema organizacijama šaljete zbunjujuće signale, a istovremeno usporavate svoj put. Dakle, nije reč o tome da nemate legalnu mogućnost, već nije efikasno. Nema ničeg lošeg u odnosima Srbije sa Rusijom, nema razloga da se to prekida, ali ako Srbija želi da postane članica EU mora jasno to da kaže da se ne bi stvarale tenzije – jer spoljna politika u tom slučaju mora da bude usaglašena sa EU, a ne sa nekom drugom zemljom, alternativnim strateškim partnerom“, rekao je.

Kada je reč o izgledima zemalja Zapadnog Balkana da do 2025. postanu članice EU, Ji je rekao da to nije realno i da je štetno „što se Zapadni Balkan pretvara da sprovodi reforme, a EU se pravi da su reforme sprovedene“.
„Nema potrebe da se odustaje od evrointegracija, ali važno je biti iskren kakvi su izgledi na tom putu. Zato što pretvaranje da je to izvesno i da neke zemlje mogu da postanu članice 2025. godine, ne samo da odmaže onima koji treba da sprovedu reforme, nego i ohrabruje kleptokrate, korumpirane zvaničnike da kažu ljudima da će se članstvo desiti za dve, tri, pet godina i daje im više kiseonika nego što zaslužuju. Ono za šta se ja zalažem nisu alternative evropskom putu, nego drugačiji raspored prioriteta. Ovako završavate sa mnogo cinizma, pesimizma i sumnje u evropski put“, dodao je.

Ji je ocenio da medjunarodna zajednica trenutno nema jasnu strategiju za Zapadni Balkan i da EU i SAD regionu ne pridaju značaj koji bi trebalo, naglasivši da je veoma važno da Brisel i Vašington imaju jedinstveni pristup.

„Kada su EU i SAD zajedno, kao što je to bio slučaj u Makedoniji 2014, 2015, 2016 ili u Albaniji, kada je sprovedena reforma pravosudja, ili pak u Crnoj Gori ili, ponekad u BiH mnogo su veće mogućnosti za uspeh. Ne kažem da sve zavisi od medjunarodne zajednice ali dva najveća medjunarodna igrača, EU i SAD treba da saradjuju“, rekao je Ji.

Po njegovim rečima tu „postoji potreba za hitnošću“ jer ako se ne deluje odmah „stvari će se pogoršati i nastaviti da se pogoršavaju“.

U diskusiji u Vašingtonu Ji je izrazio uverenje da će razgovor u Berlinu biti prilika za sve učesnike sa Zapadnog Balkana da „odrede svoje prioritete i šta im je sve potrebno da dostignu neophodan nivo reformi“ a za lidere EU da artikulišu šta bi realno države Zapadnog Balkana mogu i treba da postignu i kako EU može da im pomogne u tome“.

„Možda se ide ka diskusiji o novoj strategiji ili kako god to želeli da nazovete“, dodao je bivši funkcioner Stejt departmenta, prenosi VOA.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.