U trendu

I Kosovo i Srbija gubitnici ako ne bude napretka u postizanju sporazuma

Oštrim i nimalo diplomatskim jezikom u novom dokumentu, koji je napisao jedan zapadni diplomata uključen u proces pomirenja između Kosova i Srbije, postalo je jasno šta Kosovo i Srbija gube ako napori Zapada da uspostavi mir u regionu budu suočeni sa odlaganjem i namernim blokadama Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija, piše portal Albanian post.

„Kosovo je slobodno da ne osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom i može u potpunosti da se povuče iz Sporazuma iz 2013, ali tada mora da snosi posledice poništavanja svih dosadašnjih dostignuća (slobodno kretanje, pozivni broj Kosova +383, integracija severnog dela, kontrola dva granična prelaza sa Srbijom)“, stoji u poslednjem dokumentu koji je ekskluzivno objavio tiranski portal Albanian Post.

Prema portalu, tekst dokumenta je podeljen na 11 odvojenih delova i sa preko 20 podtačaka, na šest stranica sumira se sa čim se Kurti i Vučić suočavaju, više se fokusira na razjašnjavanje teških posledica nepotpisivanja Osnovnog sporazuma na osnovu Evropskog predloga.

Jedan od najvažnijih delova dokumenta naslovljen je „Dinamika napred – neuspeh nije opcija“, gde se jasno ističe da Evropska unija i Zapad više nemaju nameru da budu posmatrači u „taktici odlaganja“ i „taktici blokiranja“ za koje kažu da ih koriste Srbija i Kosovo.

Tamo piše da ako Kosovo, ili Srbija, ne budu konstruktivni partneri i ne potpišu sporazum, onda „to znači zaustavljanje procesa integracije i potencijalni preokret odnosa sa EU i posledice koje to nosi“.

Prema ovom dokumentu, „Kosovo ne može da pretenduje da nastavi da uživa apsolutnu zaštitu od zapadnog sveta, koja je od vitalnog značaja za njegovo postojanje, i da istovremeno okleva da prigrli zapadne napore za trajni mir“.

Sve dok „Srbija ne može da teži da nastavi da uživa u finansijskim, ekonomskim i političkim prednostima postojećih sporazuma i da istovremeno podriva napore Zapada za trajni mir“.

Dokument takođe jasno stavlja do znanja Srbiji da je „kockanje lažnim nadama da će se jednog dana, u budućnosti, NATO i EU urušiti, omogućavajući tako ponovnu okupaciju Kosova, recept za katastrofu“.

Zapadne države u ovom dokumentu jasno stavljaju do znanja da su izuzetno uključene i da traže potpisivanje sporazuma koji je „minimalno ambiciozan“, pa će, ako naiđu na blokade i druga odlaganja, biti veoma rigorozni u pristupu, jer neuspeh ovog procesa ozbiljno narušava kredibilitet EU i kredibilitet čitavog zapadnog sveta.

Zbog toga će na sledećem sastanku strane „biti obaveštene o ozbiljnim posledicama ukoliko predlog bude odbačen“, a zapadnjaci će bez oklevanja početi da koriste štapove, jer ukoliko se ikakvo oklevanje pokaže to bi se moglo protumačiti kao nedostatak posvećenosti.

Još jedan hitan potez biće određivanje jasnog datuma za potpisivanje.

„Bez određenog datuma, trajno odugovlačenje, kašnjenja i blokade će ponovo upravljati/dominirati procesom, ismevajući nemoć Evrope i zapadnog sveta“, navodi se u dokumentu do kojeg je došao Albanian Post.

To je razlog, tvrdi se u dokumentu, da se Zapad tako snažno angažuje, jer je „alternativa prihvatanje da zapadni svet nema uticaja“.

Pošto „šatl diplomatija“ neće imati željeni efekat, onda se poslednja karta čuva kao poslednji napor.

„Ako strane oklevaju, organizuje se evropska konferencija (po uzoru na prošla iskustva) kao poslednji pokušaj da se strane ubede“, navodi se u dokumentu.

Čak i Zajednica opština sa srpskom većinom ima rezervisanu tačku u ovom dokumentu.

Ponavlja se da to predstavlja neotuđivu obavezu Kosova, dok se navodi da „politički predstavnici Kosova, civilno društvo i istaknuti pojedinci i organizacije moraju biti deo budućih suštinskih sveobuhvatnih diskusija usmerenih na pronalaženje konsenzusa o prihvatljivom modelu za Asocijaciju predviđenu sporazumom iz 2013. godine“.

Pošto je u prošlosti dokazano da osnivanje Asocijacije i Osnovni sporazum predstavljaju isti napor, dokument jasno ističe da su to dva odvojena i paralelna procesa koja se ne spajaju.

U tački „Dinamika napred – pristup na više koloseka“ navodi se da „sprovođenje svih prethodno postignutih sporazuma (uključujući i Zajednicu) i aktuelni evropski predlog jesu i treba da se tretiraju kao dva odvojena procesa, olakšana na dva paralelna puta“.

„Prvi put“, pojašnjava dokument, je „sprovođenje svih prethodnih sporazuma“, dok je paralelni, „drugi put“ – „Evropski predlog“.

U ovom delu dokumenta najavljuje se i uspostavljanje Mehanizma za praćenje koji će funkcionisati po setu „principa da se strane nagrađuju ili kažnjavaju u zavisnosti od njihove posvećenosti u sprovođenju procesa“.

U dokumenti se takođe ističe da su međunarodni predstavnici već upoznati sa taktikom Vučića i Kurtija za odugovlačenje procesa.

Međutim, prema Kurtiju je oštriji jezik.

Povodom zahteva Kosova za garanciju priznanja od 5 zemalja EU koje ne priznaju nezavisnost, utvrđeno je da je nemoguće dati takvu pismenu garanciju, pošto je svaka od država suverena u svojim odlukama, međutim poznato je da su svih 27 Zemalja članica EU za Evropski predlog.

Ali, uprkos činjenici da takve garancije kakve traži Kosovo ne mogu da se daju, dokument ipak nudi pozitivan scenario po ovom pitanju.

„Za neke od ovih država saglasnost Srbije na evropski predlog dovoljan je osnov da se odnosi sa Kosovom odmah podignu na pune diplomatske sporazume“, navodi se u dokumentu u delu u kojem se pojašnjava stav petorke koja ne priznaje Kosovo.

„Ako ne ranije, kada Kosovo postane članica Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija kao direktan rezultat Evropskog predloga, zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova će se pridružiti stavu drugih država članica EU (koje priznaju Kosovo)“.

Na jednoj od stranica dokumenta pojašnjene su i koristi Kosova i Srbije koje će imati ako su konstruktivni i pristanu na potpisivanje sporazuma, koji, ponavlja se, ima za cilj treći sporazum o uzajamnom priznanju.

Za Kosovo se kaže da ako potpiše i uspostavi Asocijaciju u dva odvojena procesa, onda „otključava proces integracije u NATO/EU i počinje da dobija sredstva i investicije u vezi sa procesom integracije“.

„Stiče regionalnu povezanost i uključenost u sve programe EU koji će na značajan način uticati na ekonomiju Kosova. Nove mogućnosti će se pojaviti za kosovska preduzeća i kosovsku omladinu, razvijajući divan potencijal koji Kosovo ima“.

Kako se razume iz dokumenta, pre 2030. godine nema govora o sporazumu koji ima „priznanje u centru“, kako pretpostavlja premijer Kosova Aljbin Kurti.

Međutim, evropski predlog za Srbiju bi predstavljao prvi međunarodno priznati dokument u kome bi Srbija prihvatila da su „Kosovo i Srbija dve odvojene pravno-političke realnosti koje podležu principima upravljanja prema međunarodnom pravu“.

Isto tako, Srbija bi priznala da „ne može tražiti pravo da zastupa ili deluje u ime druge strane (Kosova)“.

Još jedna korist za Kosovo bila bi da se ovim sporazumom, budući da ga podržava 27 država članica EU, „ne bi protivile članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama“, uključujući i pet zemalja koje ne priznaju nezavisnost.

Dokument, prema portalu takođe predstavlja jasnu liniju članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, počev od Saveta Evrope do Evropske unije i NATO-a.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar