U trendu

Istraživanje: Gradjani Srbije podržavaju dijalog sa Prištinom ali ne znaju kuda vodi

Gradjani Srbije ne žele priznanje nezavisnog Kosova, žele dijalog sa Prištinom, ali ne znaju kuda on treba da vodi ni koji bi kompromis prihvatili, rezultati su istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative (CDDRI) koji su predstavljeni danas.

Istraživački tim BCBP i CDDRI izdvojio je i analizirao više od 30 relevantnih istraživanja javnog mnjenja od 2013. do 2020. godine o stavovima gradjana o dijalogu Beograda i Prištine.

Istraživanje BCBP za 2020. pokazuje da je velika većina gradjana, 83 odsto za nastavak dijaloga i to bez obzira da li postoji pritisak medjunarodne zajednice ili ne, a u cilju rešavanja otvorenih pitanja sa Albancima na Kosovu.

Posle skoro deset godina pregovaranja i postignutih rezultata, prema istraživanju CDDRI iz 2019, 62,3 odsto gradjana Srbije tvrdi da nije upoznato sa sadržajem dijaloga, dok je delimično upoznata jedna četvrtina gradjana, a samo 12,6 odsto navodi da je dobro upoznato sa sadržajem dijaloga.

Osim neznanja o čemu se pregovara, prema istraživanju BCBP iz 2020. polovina gradjana ne zna ni koji je cilj vlasti u Beogradu u dijalogu sa Prištinom, dok istraživanje CDDRI ukazuje na to da njih 58,5 odsto ne zna šta je politika predsednika Srbije u vezi sa Kosovom.

Kada je reč o konačnom rešenju statusa Kosova postoji relativni kontinuitet u odbacivanju priznanja nezavisnosti u postojećim granicama, samo 7,8 odsto gradjana bilo je za tu opciju prema istraživanju iz decembra prošle godine.

Kao jedno od mogućih rešenja pojavila se i podela Kosova, s kojim je predsednik Aleksandar Vučič izašao u javnost 2017. godine. Istzraživanja iz marta 2019 pokazala su da većina gradjana, 57 odsto ne razume šta se pod tim podrazumeva.

Ipak, na osnovu analiza istraživanja, naslućuje se da bi gradjani preferirali opciju koja ne podrazumeva priznanje Kosova, naročito ukoliko doprinosi i boljem položaju Srba na Kosovu.

Pored toga, opcija koja podrazumeva podelu i dodatne koncesije za Srbe južno od Ibra i za SPC mogla bi imati podršku većine, ali samo uz adekvatnu kampanju, rečeno je na predstavljanju.

Milan Krstić iz CDDRI je rekao da je opcija podele Kosova i dalje jedno od rešenja, uprkos odlasku američkog predsednika Donalda Trampa sa vlasti i žestokom protivljenju Nemačke toj ideji.

Kao mogućeg partnera za takvo rešenje u medjunarodnoj zajednici on vidi predsednika Francuske Emanuela Makrona, ali ocenjuje da ni podrška SAD nije isključena.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za društveni dijalog naveo je da su mišljenja gradjana u korelaciji sa zvaničnom politikom, odnosno javnim diskurskom o dijalogu.

On je rekao da na osnovu istraživanja nije moguće utvrditi uzročno-posledičnu vezu, tako da je moguće da s jedne strane vlasti podilaze javnom mnjenju i potenciraju one poruke koje već imaju podršku, dok se s druge strane gradjani opredeljuju za ono što misle da je državna politika budući da je kosovsko pitanje od najvećeg nacionalnog značaja.

Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative realizovano je u okviru projekta „Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2020/2021, Poglavlje 35: “ Šta, zapravo, želimo? – stavovi gradjana Srbije o dijalogu Beograda i Prištine“ , uz finansijsku podršku Ambasade Kraljevine Norveške i Balkanskog fonda za demokratiju.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.