U trendu

Ivo Visković: Veoma opasno svojatanje Republike Srpske od Srbije

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Ivo Visković izjavio je danas da se u Srbiji medju intelektualnom elitom stvara osećaj koji je veoma opasan, a to je da Srbija zaslužuje „kompenzaciju“ za Kosovo kroz pripajanje Republike Srpske (RS).

„Političke elite u Srbiji i Hrvatskoj tiho ili malo manje tiho destabilišu BiH. U Srbiji se ponovo unutar intelektualne elite stvara osećaj da se Srbiji mora omogućiti kompenzacija za Kosovo kroz Republiku Srpsku. To je jako opasno, i ukoliko elite u Srbiji i Hrvatskoj budu imale takav stav, onda je opasno za Bosnu i Hercegovinu“, rekao je Visković na konferenciji „Bosna i Hercegovina i region četvrt veka nakon Dejtona“.

Na onlajn skupu koji je organizovala regionalna koalicija nevladinih organizacija Igmanska inicijativa, Visković je ocenio da se u Bosni i Hercegovini dešava „jedna vrsta aparthejda na nacionalnoj osnovi“, jer tri zajednice ne žive zajedno, već jedne pored drugih.

„Ovakav oblik državnog uredjenja nije zabeležen nigde u svetu i ključno je pitanje da li se može održati država koja se održava spoljnim intervencijama SAD i EU. Ljudi žive u jednoj zajednici zato što moraju a ne zato što je osećaju. S druge strane, nestanak BiH bi izazvao dar-mar na Zapadnom Balkanu i sigurno bi doveo incidenata ako ne i konflikata. A nekakva podela BiH ne bi nikako bila dobra“, kazao je Visković.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Nerzuk Ćurak rekao je da Srbija i Hrvatska, koje su imale „kolosalnu negativnu ulogu“ u ratu u BiH, ne poštuju suverenitet Bosne i Hercegovine.

„Dejton je zaustavio rat ali nije doneo pozitivni mir. Pozitivni mir zahteva odsustvo nasilja, ali nije dovoljno govoriti ‘dobro je da se ne puca’. Potreban nam je mir zasnovan na slobodi i pravdi. Da bismo izgradili političku zajednicu moramo hteti političku zajednicu. Mi smo još uvek u fazi da pojedini ozbiljni politički faktori ne žele izgradnju političke zajednice“, naveo je Ćurak.

Prema njegovim rečima, sile secesije jedino mogu delovati u vanrednom stanju i one žele trajno vanredno stanje, koje blokira izgradnju države.

„A ako se prekine protektorat medjunarodne zajednice, onda nema više razloga da se pozivamo na najgore nacionalističke argumente“, ocenio je Ćurak.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Podgorici i bivši ministar spoljnih poslova Crne Gore Srdjan Darmanović rekao je da se Dejtonskim mirovnim sporazumom gasio požar, ali nije od Bosne i Hercegovine napravio funkcionalnu državu.

„U zemlji je na snazi 14 ustava: ustav države, ustavi entiteta, ustav distrikta, i ustavi kantona. Zbog odnosa suseda prema BiH, država je neprestano pod rizikom od raspada“, kazao je Darmanović.

Prema njegovim rečima, zajedničko delovanje evroatlantskih partnera je od ključne važnosti za budućnost Bosne i Hercegovine.

„Ne smeju se ponovo zatvoriti oči pred narastajućim nacionalizmom u regionu. EU ne igra dovoljno pozitivnu ulogu ni u BiH ni na Zapadnom Balkanu, iako je pozitivna najava ekonomske pomoći regionu“, rekao je Darmanović i dodao da je opstanak i napredak BiH ključan za stabilnost regiona.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Dejan Jović rekao je da se u BiH nije otišlo daleko od favorizovanja etnopolitike ka liberalno-demokratskom principu.

„Srbija pod Aleksandrom Vučićem je u mentalnom nastupu spojila Republiku Srpsku sa Srbijom. Neke najnovije izjave iz Hrvatske svedoče o tome da se razume samo nacionalno, ali ne i liberalno. Potreban je novi istorijski dogovor gradjana Bosne i Hercegovine da žele opstanak svoje zemlje“, kazao je Jović.

Na kraju današnjeg zasedanja biće usvojena zajednička Izjava Igmanske inicijative.

Igmanska inicijativa osnovana je u novembru 2000. godine, kao mreža više od 100 organizacija gradjanskog društva, javnih ličnosti, profesora, antiratnih aktivista, analitičara, novinara i kulturnih stvaralaca iz Srbije, Hrvatske, BiH i Crne Gore.

Nastala je u znak sećanja na april 1995. godine, kada je grupa od 38 intelektualaca sa prostora bivše Jugoslavije, preko planine Igman, uspela da udje u opkoljeno Sarajevo i tim činom demonstrira gradjansku solidarnost, prkos i otpor ratu i politici razaranja.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.