Izveštaj EK o Srbiji: Sporazum Srbije i Kosova ključan za napredak u evrointegracijama

Evropska komisija ocenila je danas u izveštaju o evrointegracjama Srbije da je sporazum sa Kosovom ključan za napredovanje ka članstvu u EU, pozvala je Srbiju da pojača napore da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom i istakla značaj što bržeg imenovanja šefa tima za pregovore sa EU.

Kada je u pitanju normalizacija odnosa sa Kosovom, EK u sažetku izveštaja u koji je Beta imala uvid podseća da je obnovljen dijalog pod okriljem EU, da su nastavljeni tehnički pregovori i da su održana tri sastanka na visokom nivou.

„Srbija mora da učini dodatne suštinske napore i da doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma sa Kosovom. Takav sporazum je hitan i ključan za napredovanje Kosova i Srbije“ ka članstvu u EU, navodi se u izveštaju.

Srbija je ostala posvećena bilateralnim odnosima sa drugim zemljama koje su u procesu pristupanja EU i susednim članicama EU i aktivan je učesnik regionalne saradnje, ali su „odnosi sa Crnom Gorom bili obeleženi tenzijama“, navodi se u izveštaju i u tom smislu ukazuje na parlamentarne izbore u Crnoj Gori održane 30. avgusta.

„Srbija je pokazala svoju posvećenost da ponovo podstakne regionalnu saradnju na samitima u Novom Sadu, Ohridu i Tirani“, ocenila je EK.

U izveštaju se ističe da je važno da regionalne inicijative uključe sve zemlje Zapadnog Balkana i da su zasnovane na pravilima EU, nadovezujući se na obaveze ranije preuzete u okviru inicijativa CEFTA, Regionalni ekonomski prostor i Sporazuma o transportnoj zajednici.

EK je ocenila da je Srbija ostvarila napredak u uskladjivanju zakona s pravnim tekovinama EU u ekonomskoj oblasti, navodeći kao primere zakon o privrednim društvima, zakon o intelektualnoj svojini, konkurenciji i finansijskim uslugama, ali da nije bilo većeg napretka kada su u pitanju javne nabavke.

U izveštaju piše da zakon o posebnim procedurama za linijske infrastrukturne projekte, usvojen u februaru 2020, omogućava da se za infrastrukturne projekte od „posebne važnosti“ za Srbiju ne primenjuju propisi koji se odnose na javne nabavke što „omogućava zaobilaženje propisa i standarda EU“.

„Posebno primena medjuvladinih sporazuma zaključenih sa trećim zemljama izgleda da nije sistematski u skladu sa principima jednakog tretmana, nediskriminacije, transparentnosti i konkurencije, niti je potpuno u skladu sa relevantnim pravom EU i nacionalnim zakonodavstvom“, ocenjuje se u izveštaju.

EK navodi i da životna sredina i klimatske promene treba da dobiju adekvatnu političku pažnju, što će voditi ka boljoj koordinaciji, jačim institucijama i većem finansiranju.

Srbija takodje, navodi se u izveštaju, treba da ostvari napredak u prelasku na zelenu energiju i da udvostruči napore na smanjenju zagadjenosti vazduha.

„Adekvatni finansijski i ljudski resursi i zdravi strateški okviri biće ključni za brzinu reformi, posebno uključujući imenovanje šefa pregovaračkog tima za pregovore Srbije i EU“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se navodi da je uskladjenost Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU 2019. godine bila 60 odsto i da Srbija mora da pojača napore kako bi postepeno uskladila svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa evropskom u periodu do prijema u EU.

EK podseća da je saradnja Srbije i Kine pojačana tokom pandemije COVID-19 i da je bila obeležena prokineskom retorikom visokih zvaničnika i skepticizmom prema EU.

Dodaje se da su održavani kontakti na visokom nivou i redovne bilateralne posete sa Rusijom, kao i vojno-tehnička saradnja, uključujući zajedničke vojne vežbe i sporazume o prodaji oružja.

U izveštaju se podseća i da je Srbija obećala da će premestiti svoju ambasadu u Izraelu u Jerusalim do jula 2021.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.