U trendu

Janković: Zakoni o eksproprijaciji i referendumu su Rio Tintovi zakoni

Advokat Miloš Janković izjavio je danas da su se predložene izmene Zakona o eksproprijaciji našle pred poslanicima „po ustaljenom maniru“ bez prethodne javne rasprave i stručne analize njegovih posledica.

Janković je agenciji Beta kazao da tradicija donošenja propisa u skladu s potrebama nosilaca vlasti danas poprima radikalan oblik.

„Izglasavanjem Izmena i dopuna Zakona o ekspoprijaciji i Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji slobodno možemo nazvati Rio Tinto zakonima, ukazaće se na neodgovoran odnos nosilaca vlasti prema prirodnim bogatstvima Srbije, zaštiti životne sredine i imovini njenih gradjana“, rekao je Janković.

Ocenio je da se zakoni donose po ubrzanim procedurama, bez prethodno sprovedene javne i nadasve bez stručne analize, a usvajaju se u parlamentu u kome „poslanici predstavljaju glasačku mašinu lišenu bilo kakve želje, sposobnosti i znanja da se unapredi normativni okvir u skladu sa interesima društva kao celine“.

Po njegovim rečima, pred poslanicima je donošenje Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kojim „uspešnost referenduma nije uslovljena brojem izašlih gradjana, a čija je nesumnjiva ad hok svrha ostvarenje projekta Rio Tinta“.

„Pored tog Zakona, za očekivati je da će biti usvojene i predložene izmene i dopune Zakona o eksproprijaciji bez prethodne javne rasprave. Navedeni propust dobija na značaju imajući u vidu neophodnost ostvarivanja principa pravne sigurnosti i ustavnog jemstva mirnog uživanja imovine gradjana, i imajući u vidu da eksproprijacija predstavlja institut prisilnog oduzimanja imovine, a da je Ustavom propisano da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu, koji se utvrdjuje zakonom“, istakao je Janković.

Dodao je da nerešeno pitanje utvrdjivanja šta predstavlja javni interes za eksproprijaciju predstavlja najznačajniji nedostatak pomenutog zakonskog rešenja.

„Članom 20. Zakona su propisani slučajevi u kojima Vlada može utvrditi postojanje javnog interesa, ali nedostaju jasni kriterijumi koji su odlučni za procenu postojanja javnog interesa. Možemo zaključiti da je nosiocima vlasti u velikoj meri ostavljena mogućnost da odluke po tom pitanju donose po svojoj slobodnoj oceni. Očigledno je da to otvara vrata i donošenju odluka shodno interesima nosilaca vlasti, tako da bi pojedinačni interes mogao biti proglašen za javni interes“, objasnio je advokat.

U prilog navedenom je, kaže Janković, i novododati stav 2. u članu 8. Zakona, kojim je uvedeno da se korisnikom smatra svako lice koje može steći svojinu na eksproprisanoj nepokretnosti, a to je po logici stvari lice koje ima interes za eksproprijaciju.

„Položaj korisnika eksproprijacije je novododatim stavom 2. privilegovan time što je omogućeno da se po njegovom zahtevu može još jednom za još tri godine produžiti privremeno zauzimanje zemljišta koje služi potrebi za izgradnjom objekata za koju je utvrdjen javni interes“, kazao je Janković.

Naglasio je da je osim navedenog, stav 1. člana 20. Zakona dopunjen na taj način što je navedeno da Vlada može utvrditi javni interes za eksproprijaciju radi realizacije projekata od značaja koji se realizuju na osnovu medjunarodnih ugovora.

„Na taj način je realizacija zaključenog medjunarodnog ugovora postavljena kao razlog za utvrdjenje javnog interesa, bez postojanja jasnih uslova i kriterijuma kojima se nosioci vlasti imaju rukovoditi pri zaključenju medjunarodnih ugovora za projekte koji podrazumevaju neophodnost eksproprijacije“, rekao je on.

Janković navodi da iako Ustav u članu 58. stav 2. propisuje da pravo svojine može biti oduzeto uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, novododatim stavom 2. člana 43. Zakona propisano je da vlasnik objekata koji nije ozakonjen ima pravo na naknadu samo u visini procenjene gradjevinske vrednosti tog objekta, koja je uvek niža od tržišne vrednosti.

„Osim što nije u skladu s Ustavom, takva odredba je i nepravična. Naime, u slučajevima kada do okončanja postupka ozakonjenja objekta nije došlo usled neažurnosti postupanja organa uprave, vlasnici objekata koji još nisu ozakonjeni će u slučaju njihove eksproprijacije biti isplaćeni u manjem iznosu od onog koji bi im bio isplaćen da je organ uprave blagovremeno okončao postupak ozakonjenja“, objasnio je advokat.

Janković ističe da propisana hitnost svih postupaka koji se vode u skladu sa Zakonom, uz odredjivanje kratkih rokova, u uslovima otežane i neblagovremene zaštite imovinskih prava u aktuelnom pravnom sistemu, postavlja interese korisnika eksproprijacije narušavajući princip pravne sigurnosti gradjana i njihovog prava na mirno uživanje imovine.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar