U trendu

Kakva je misija specijalnog evropskog dvojca u Prištini

Posle američke političke ofanzive za rešavanje kosovskog pitanja, nemačka kancelarka Angela Merkela i francuski predsednik Emanuel Makron šalju svoje najbliže saradnike u Prištinu na razgovor kako bi pokušali da se uključe u ovaj proces. Vodećim igračima EU cilj je da vrate pregovore iz Vašingtona u Brisel.
Pregovore Beograda i Prištine Amerika je već na neki način pokrenula, a najavljeno uključivanje EU, odnosno slanje Miroslava Lajčaka kao budućeg zastupnika Brisela u ovim pregovorima, po rečima Hašima Tačija je – strateška greška. Dakle, Priština se nada da će SAD preuzeti i definitivno proces u svoje ruke.

Vašington neće popustit lako EU
Diplomata u penziji Zoran Milivojević kaže da postoji razlika u razmišljanju između Vašingtona i Brisela, tačnije, između Vašingtona i Berlina oko rešavanja kosovskog pitanja.

„Briselski sporazum je za sada po strani – ni živ ni mrtav- ali s obzirom da nije implementirana Zajednica srpskih opština, verujem da će to pitanje na red doći tek kada otpočnu pregovori, jer Srbija neće od toga odustati. Kako će Amerika prema tome da se odnosi, tek ćemo da vidimo. S druge strane, to je projekat EU i bilo bi nelogično i pogubno po njih da ga se odreknu, jer bi tako priznali neuspeh,“ smatra naš sagovornik.
Poznato je, dodaje Milivojević, da Berlin smatra da treba prihvatiti realnost na terenu. S druge strane, Amerika je bliža stavu Srbije, i smatra da bi rešenje trebalo da bude plod dogovora dve strane.

„Amerika nastupa pragmatično i zastupa tezu da taj dogovor ne mora da bude definisan striktno u ovom trenutku, već da se rešenje traži i na liniji srpskog stava, a to je kompromis,“ navodi naš sagovornik.

Milivojević ističe i da se ta razlika u poziciji Vašingtona i Berlina preslikava i na vladajuću elitu u Prištini.

Kurtijev problem
„Očigledno da je Tači američki favorit i da na njega računaju u nastavku pregovora iz Vašingtona, i zato on i favorizuje američkog izbarnika Ričarda Grenela u odnosu na Lajčaka. Ponašanje Kurtija, s druge strane, bliže je Berlinu i stavu Brisela,“ navodi Milivojević.

On podseća da je EU odmah podržala Kurtijev plan o taksama, za razliku od Amerike. Ta podela se reflektuje i u Prištini i buduća sudbina vlade Kosova je otvorena, s obzirom da je Kurtijev partner na liniji Amerike.

„EU zbog neuspeha u poslednjih pet godina, pokušava da se uključi u pregovore i da parira Americi. Američka admnistracija nema nameru da prepusti inicijativu EU, i teško da bi prihvatila ravnopravan status EU u tom procesu,“ uveren je Milivojević.
Politika „korak po korak“
Naš sagovornik smatra da bi sada trebalo očekivati veći pritisak Amerike na Prištinu da postupi po njihovom zahtevu o ukidanju taksi.

„Što se tiče slanja specijalnog izaslanika EU na Kosovo, on može samo da stvori rivalitet imeđu Vašingtona i Brisela jer su im pozicije suprotstavljene,“ smatra on.
Milivojević zaključuje da EU po svaku cenu želi da se uključi kako bi dala do znanja Americi da je ovo ipak evropski problem i nadležnost, i u tom smislu i treba razumeti nove poruke iz Evrope i inicijativu Merkelove i Makrona.  Amerika, opet, želi da realizuje svoje projekte kao što je povezivanje saobraćaja Prištine i Beograda, čime bi i započela normalizaciju odnosa sledeći svoju politiku „korak po korak“.

(Sputnjik)