Komisija SE: Sudovi u Srbiji najefikasniji u krivičnim predmetima

Efikasnost sudova u Srbiji je najveća u drugostepenim krivičnim predmetima, dok se na sudsko rešenje najduže čeka u prvostepenim upravnim predmetima, navodi se u danas objavljenom izveštaju Evropske komisije za efikasnost pravosudja (CEPEJ).

Prema podacima za 2020. godinu, efikasnost prvostepenih i drugostepenih sudova je smanjena u odnosu na prethodni ciklus, dok podaci za Vrhovni sud nisu dostupni, saopštilo je to telo Saveta Evrope.

Kada su u pitanju gradjanski i privredni sporovi, broj pristiglih predmeta je bio u stalnom porastu od 2018. do 2020.

„To je, zajedno sa manjim brojem rešenih slučajeva zbog kovida-19, dovelo do smanjenja stope rešavanja predmeta u prvoj instanci (sa 110 odsto 2018. na 71 odsto 2020) i povećanja broja nerešenih predmeta za 46 odsto“, navodi se u izveštaju.           

Shodno tome, dodaje se, vreme potrebno za rešavanje predmeta u gradjanskim sporovima se za dve godine udvostručilo, sa 225 dana 2018. na 472 dana 2020. godine.

U analizi se navodi da je budžet pravosudnih organa u Srbiji koji je sproveden 2020. godine iznosio gotovo 280 miliona evra, odnosno 40,21 evra po stanovniku, što je manje od medijalne vrednosti zemalja Saveta Evrope. To medjutim predstavlja 0,66 odsto BDP-a, što je više u odnosu na medijalnu vrednost u članicama Saveta Evrope.

Uz podsećanje da je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći stupio na snagu 1. oktobra 2019. godine, u izveštaju se navodi da je ukupan broj predmeta za koji je dodeljena pravna pomoć bio gotovo 28.000, odnosno 398 na 100.000 stanovnika, što je i dalje niže od medijane Saveta Evrope.

CEPEJ je konstatovao da alternativno rešavanje sporova i posredovanje nisu razvijeni u regionu Zapadnog Balkana, ali da je broj posrednika u Srbiji značajno veliki. U Srbiji ima 21,1 posrednik na 100.000 stanovnika, gotovo dvostruko više od medijalne vrednosti Saveta Evrope, ali je i dalje malo takvih slučajeva.

Istočnoevropske zemlje tradicionalno imaju veoma veliki broj sudskih profesionalaca u odnosu na broj stanovnika, što se potvrdjuje i u slučaju Srbije.

Srbija ima 38 sudija i 128 nesudskog osoblja na 100.000 stanovnika, što je duplo više od medijalne vrednosti Saveta Evrope.

Veliki broj sudija i osoblja je povezan sa velikim brojem novih predmeta koji je medju najvećim medju članicama Saveta Evrope.

U izveštaju Evropske komisije za efikasnost pravosudja, u kojem je analizirano stanje u pravosudju u 44 članice Saveta Evrope i tri države sa statusom posmatrača, navodi se da su glavni trendovi rast budžeta za pravosudje, povećanje broja sudija i veća efikasnost u krvičnim predmetima u odnosu na upravne.

Kada je u pitanju budžet za pravosudje, od 2010. do 2020. godine zabeležen je stabilan, ali nejednak rast. Prema podacima za 2020. godinu, za pravosudni sistem je izdvajano u proseku 79 evra po stanovniku, što je sedam evra više nego 2018.

Dve trećine tih sredstava je odlazilo na sudove, četvrtina na tužilašvo, a ostatak na pravnu pomoć.

Broj sudija u članicama Saveta Evrope se blago povećao i sada ih u proseku ima 22,2 na 100.000 stanovnika.

Već nekoliko godina je medju sudijama i tužiocima više žena nego muškaraca, ali je i dalje prisutna nedovoljna zastupljenost žena na najvišim funkcijama.

Evropski advokati su uglavnom muškarci, mada su primetne neke promene u korist žena. I njihov broj se povećava, pa ih je 2020. u proseku bilo 172 na 100.000 stanovnika.

Sa druge strane, broj sudova se za 10 godina smanjio, a specijalizacija sudova je ostao snažan trend.

U saopštenju se ističe da je potrebno više resursa i osoblja za unapredjenje komunikacije sa korisnicima sudova kako bi se dodadno poboljšao pristup pravdi i poverenje u pravosudni sistem.

U poredjenju s prethodnim godinama, članice Saveta Evrope sve više koriste informaciono-komunikacionu tehnologiju za podršku pravosudnim aktivnostima i izdvajaju veći procenat budžeta sudova za kompjuterizaciju.

Sudovi su se zbog ograničenja uvedenih tokom pandemije kovida-19 suočavali sa problemima čak i u sprovodjenju rutinskih operacija, ali nisu sve zemlje pogodjene na isti način, jer su neke države pribegle različitim inovativnim merama za ublažavanje posledica pandemije. Najteže su bili pogodjeni prvostepeni sudovi, dodaje se u saopštenju.

Najbrže su bili rešavani krivičnopravni predmeti, dok je efikasnost sudova u upravnim predmetima bila manja.

Tužilaštva u većini zemalja su imala bolje rezultate, ali to je verovatno posledica manjeg broja novih slučajeva uglavnom zbog pandemijskih mera.

Broj novih slučajeva u vezi sa tražiocima azila i pravom na ulazak i boravak stranaca se smanjio 2020, ali je i dalje visok, dodaje se u izveštaju.

Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.