U trendu

Konferencija: Unija će izgubiti kredibilitet ako zapostavi Zapadni Balkan zbog rata u Ukrajini

Ruska agresija na Ukrajinu preti da fokus Evropske unije (EU) skrene sa evrointegracija Zapadnog Balkana što dodatno može usporiti put regiona ka EU, ali bi Unija kao mirovni projekat izgubila kredibilitet ukoliko se sada ne fokusira na primanje zapadnobalkanske šestorke u svoje redove, ocenjeno je danas u Beogradu na konferenciji Evropska unija kao strateški izbor iskustva Srbije i Rumunije.

„Rar u Ukrajini i kompleksni odnosi Zapada i Rusije mogu postati rizik za Zapadni Balkan koji može da bude zaboravljena tema ili tabu o kome se sad neće pričati“, rekao je Viktor Boštinaru, predsednik Vestern Balkan foruma (Western Balkan Forum, Bucharest).

Dodao je da EU ne sme sebi da dozvoli da zapostavi Zapadni Balkan.

„Evropska unija je mirovni projekat. Razlog zbog kog je Unija stvorena bio je da se postigne mir na kontinentu koji je prošao kroz dva rata. Da li EU može da izgubi sve što je investirala u Zapadni Balkan, da se profiliše kao globalni igrač, a da ne ispuni obećanje dato regionu? Time će izgubiti kredibilitet. Zato sam optimističan da će francusko predsedavanje uliti novu pokretačku snagu za proširenje“, rekao je.

Istakao je da na grčkom utopija znači nepostojeće mesto, a „nama je potrebno opipljivo mesto, da vidimo da ljudi žive bolje u regionu i da Evropa nije samo san“.

Šef političkog odeljenja u Delegaciji EU u Srbiji Dirk Lorenc istakao je da je EU svakako mogla nekada da učini više u procesu pristupanja regiona, ali da je 24. februara nastao novi svet kom je neophodno prilgoditi se.

„Nema sumnje da članice EU žele Srbiju i Zapadni Balkan u Uniji. Proširenje je u našem interesu, to je geopolitička strateška investicija u stabilnost, bezbednost i ekonomski rast čitave Evrope. Proces moramo ubrzati, ne možemo više da gubimo vreme“, rekao je Lorenc.

Istakao je da je na Srbiji da u društvu podigne svest o „ruskoj ničim izazvanoj i neopravdanoj agresiji na Ukrajinu“. Srbiji će, dodao je, biti dostupna platforma Unije koja se razvija kako bi se smanjila ili ukinula zavisnost Evrope od ruskih energenata.

Evropska unija, naveo je, pomaže diverzifikaciju gasa finansirajući interkonektor izmedju Srbije i Bugarske sa oko 50 miliona evra.

„Ne vidim alternativu putu Srbije ka EU zbog naših snažnih ekonomskih, kulturnih i medjuljudskih veza“, rekao je Lorenc i ponovio da je EU najveći trgovinski partner i investitor u Srbiji.

Bivši evroparlamentarac iz redova nemačkih socijaldemokrata i medijator u medjupartijskom dijalogu u Srbiji Knut Flekenštajn pozvao je Evropsku uniju da hitno započne pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

„Ponovo pričamo priče kao u poslednjih 19 godina. EU je izgubila kredibilitet koji sada nakon ruske agresije može da povrati. O proširenju ne pričamo da bi se dobio novac iz EU fondova, da učinimo uslugu gospodji Von der Lajen ili gospodinu Mišelu, već zbog želje Zapadnog Balkana da se promene korak po korak ka demokratiji, vladavini prava sa više slobode medija i manje korupcije“, rekao je.

Iako se proces ponekad uspori, dodao je, ne sme se stati sa unepredjenjem živora gradjana, što je primarni cilj.

Dodao je da se ne slaže da se treba ubrzati put Ukrajine ka EU, jer se ne može porediti ona sa nekima koji su već 19 godina na tom putu.

Na ostalim panelima na skupu u beogradskom hotelu Zira govorili su izmedju ostalih predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, ministar obrazovanja Srbije Branko Ružić i drugi predstavnici rumunskih i srpskih institucija i nevladinih organizacija.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pogledaj komentare (1)