Korist kosovskih prijatelja od kriminalnih poslova

Odluka Interpola da takozvano Kosovo ne primi u u svoje članstvo, mogla bi da predstavlja početak jednog novog talasa, u kome će sve države koje su dale saglasnost na nezavisnost Prištine preispitati tu svoju odluku, piše današnja „Politika“.

S druge strane, neuspeh podstiče Prištinu da pribegne radikalnim merama kao što je nazapamćeno povećanje taksa na srpske proizvode, odnosno provokativno hapsenje četvorice Srba u Kosovskoj Mitrovici, uprkos svim garancijama da pripadnici specijalnih snaga neće ulaziti na sever Kosova, piše list u tekstu pod naslovom „Kosovo – lažna država nastala na terorizmu“.

U izjavi za „Politiku“ predavač na Fakultetu za pravo, bezbednost i menadžment „Konstantin Veliki“u Nišu Ratomir Antonović podseća da je takozvano Kosovo, nastalo odvajanjem od Srbije uz pomoć terorizma i kriminala, imalo veliku ambiciju da bude članica Interpola, da utiče na to ko će biti krivično gonjen i da ima uvid u strogo poverljivu dokumentaciju međunarodne policije.

On ukazuje da je OVK zvanično raspuštena još u septembru 1999. godine, ali je faktički došlo samo do transformisanja te terorističke organizacije u kosovski zaštitni korpus i kosovsku policijsku službu.

„Autoritet Intepola ima poseban značaj u međunarodnim odnosima, pa ova odluka (da Priština ne uđe u Interpol) predstavlja preteču budućeg odnosa međunarodne zajednice prema takozvanoj Republici Kosovo“, zaključuje Antonović.

On kaže da su „veliki kosovski prijatelji, koji imaju direktnu materijalnu korist od njihovih poslova s narkoticima, ljudskim organima, i oružjem“, izlobirali da ta tačka bude na dnevnom redu skupštine Interpola.

„Budući da je takozvana republika Kosovo nastala na krilima terorizma, nosioci njene vlasti treba da budu predmet interesovanja Interpola i krivičnog gonjenja od strane Interpola, a ne da učestvuju u odlučivanju o tome ko će biti krivično gonjen“, kaže Antonijević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.