U trendu

Kristofer Hil: Nadam se da će Srbija razumeti da je ovo drugačija Rusija i da će uvesti sankcije

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država (SAD) u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da je današnja Rusija „drugačija“ od one iz prošlosti, da to shvataju Evropljani i Amerikanci i da se nada da će to Srbija razumeti i uvesti joj sankcije zbog invazije na Ukrajinu.

Hil je sinoć, u emisiji „Intervju“ televizije Insajder, odbacio tvrdnju da je Srbija pod „ogromnim pritiskom“ zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji i dodao da je deo njenog puta u EU – usklađivanje spoljne politike.

„Ne verujem da postoji ogroman pritisak na Srbiju. Srbiji je više puta pristojno rečeno da treba da uvede sankcije, neki su tu bili oštriji od drugih ali postoji razumevanje da je Srbija u jedinstvenoj situaciji“, dodao je Hil.

Na pitanje zbog čega nije dovoljno što je Vlada Srbije jasno osudila rusku agresiju na Ukrajinu i potpisala skoro sve rezolucije Ujedinjenih nacija i EU koje se na to odnose, Hil je rekao da je to tačno, ali da je Beograd stekao reputaciju da „pokušava da sedi na dve stolice“ – da bude blizak i Rusiji i Evropi.

Govoreći o tome da je Srbija skoro u potpunosti zavisna od Rusije kada je reč o nabavci gasa, Hil je rekao da je potrebno potruditi se da se nađu drugi izvori energenata. „Jedan je taj bugarski konektor koji funkcioniše prilično dobro, ima i drugih ideja da se u Srbiju dovede tečni gas iz drugih izvora. Iskreno, mislim da Srbija nije u nekoj užasnoj situaciji ove zime. Srbija, kao i druge zemlje, mora da se pripremi dugoročno“, kazao je Hil.

On je rekao i da shvata da je za Srbiju, koja dobavlja jeftiniji gas iz Rusije, važna cena tog energenta ali je dodao da je zbog toga EU pokušala da joj pomogne i plati povećane cene gasa.

„Svi moramo da se potrudimo više da pomognemo. Međutim, žao mi je, ali Srbija ne može da kaže: ‘Mi smo neka mala siromašna zemlja’. Srbija ima svoje probleme, ali je istovremeno vrlo uspešna zemlja. Potrebna joj je pomoć, ne kažem da nije tako, ali i druge zemlje čekaju u redu za pomoć i moramo da pomognemo i drugim zemljama jer je Rusija energente pretvorila u oružje“, dodao je Hil.

Na pitanje kako objasniti građanima to što je Srbiji zabranjeno da uvozi rusku naftu, ali nije Mađarskoj, članici EU, Hil je kazao da u međunarodnoj politici „jedan standard ne važi za svaku zemlju“.

„Postoje povremeno odstupanja od jedinstvenog standarda, ja shvatam pitanje ali moj odgovor je da mi shvatamo koje su potrebe Srbije, pomažemo kao i EU. I druge zemlje pokušavaju da pomognu poput Azerbejdžana i Norveške. Srbija u ovome nije sama i to je izuzetno važno u ovim vremenima. Bitno je da vam čuvaju leđa i pomažu, to je kao ekipni sport u odnosu na ovo ponašanje Rusije“, istakao je on.

Na pitanje da li razume postojanje strateških odnosa Srbije i Rusije, imajući u vidu pitanje Kosova, Hil je rekao da se ne može reći da Rusija „igra pozitivnu ulogu u vezi sa Kosovom“ i pomaže Srbiji dok izaziva „energetsku i krizu sa hranom u svetu“.

„Morate da znate da je moja vlada zainteresovana da sarađuje s vlastima u Beogradu i Prištini, kao i sa EU da bismo videli da li možemo nekakav napredak da ostvarimo – da to nije teško pitanje bilo bi odavno rešeno“, naveo je Hil.

Na pitanje o takozvanom „francusko-nemačkom planu za Kosovo i Srbiju“, kojim se između ostalog od Srbije ne traži da prizna nezavisnost Kosova već da se ne protivi ulasku Prištine u Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije, Hil je kazao da SAD podržavaju EU u procesu postizanja sveobuhvatne normaizacije odnosa dve strane.

„Ako me pitate da li bi Amerikanci voleli da dve zemlje priznaju jedna drugu – naravno. Moramo da budemo pošteni i jasni, mnogo stvari mora da se reši pre nego što dođemo do tog trenutka počev od jednog normalizovanijeg pristupa jer u ovom trenutku jedva da postoji sporazum o registarskim tablicama“, naveo je on.

Na pitanje kakva je medijska scena u Srbiji, Hil je rekao da bi voleo da u srpskim medijima ima više pluralizma.

„Voleo bih da su mediji pijaca različitih ideja, voleo bih da mediji mogu da se slobodno izražavaju i da ljudi shvate da to što se ne slažete s nekim ne znači da ne mogu postojati različita mišljenja. Nije na meni da govorim građanima i vlastima Srbije kako da se organizuju u vezi sa medijima, kako da se donesu odgovarajući zakoni… To je na Srbiji. Nemam sumnju da bi za Srbiju bilo korisno da postoji otvorenija medijska scena“, ocenio je Hil.

Na pitanje šta misli o odnosima Srbije i SAD danas i da li su prebrođene frustracije zbog bombardovanja NATO 1999. godine, Hil je kazao da se nada se je to prebrođeno i naveo da SAD žele da odnosi dve zemlje napreduju.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar