Mijatović: Srbija da uradi više u suočavanju s prošlošću, zaštiti novinara i ljudskih prava
Potrebno je da Srbija uloži više napora u suočavanju s prošlošču, poveća bezbednost novinara i aktivista za ljudska prava i zaštiti žene od nasilja, ocenila je komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović na kraju višednevne posete Srbiji, saopštio je danas Savet Evrope.
„Krajnje je vreme da se Srbija suoči s nasleđem prošlosti, da zaštiti slobodu medija i slobodu okupljanja, da ispuni preuzete obaveze o ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti“, navela je Mijatović na kraju posete Srbiji od 13. do 17. marta.
Mijatović je ukazala na stagnaciju u rešavanju slučajeva nestalih osoba u regionu, i navela da je potrebno da političke vođe, uključujući u Srbiji, obnove posvećenost utvrđivanju sudbine nestalih osoba, između ostalog otvaranjem policijskih i vojnih arhiva koji bi mogli da sadrže važne informacije o tome.
Ona je rekla da pate porodice i rođaci onih koji se i dalje vode kao nestali, i imaju prava na odgovarajuće reparacije i pomoć, a iznad svega na to da „znaju istinu o svojim bližnjim“.
Mijatović je naglasila da su srpske vlasti preduzele neke pozitivne korake ka rešavanju nekažnjivosti za ozbiljna kršenja ljudskih prava tokom sukoba 1990-ih, uključujući novu strategiju o ratnim zločinima i jačanje kapaciteta kancelarije tužioca za ratne zločine, ali je izrazila zabrinutost zbog sporog napretka u toj oblasti.
Po njenim rečima, neizručenje osuđenih ratnih zločinaca i osumnjičenih za ratne zločine u druge zemlje regiona, još je jedna prepreka u borbi protiv nekažnjivosti. Ona je ukazala da društva u regionu mogu da počnu s izlečenjem tek kada se pomire sa svojom nasilnom prošlošću i izgrade budućnost zasnovanu na poštovanje ljudskih prava i vladavini prava.
Mijatović je rekla da davanjem javne platforme osuđenim ratnim zločincima u Srbiji da promovišu svoje stavove i negiraju zločine za koje su osuđeni, vlasti ne ispunjavaju svoju dužnost da osiguraju da će se odgovarati za ono što je učinjeno, biti sačuvano pravo žrtava na istinu i sprečiti širenje netolerantnog govora i govora mržnje.
Ilustracija toga je i to što vlasti tolerišu murale psvećene ratnim zločincima, rekla je Mijatović i navela da su organizacije civilnog društva registrovale više od 300 takvih murala širom Srbije, a nedavno zatražile od vlasti da ih uklone.
Komesarka je pozdravila posvećenost vlasti da osiguraju poštovanje slobode govora i okupljanja i solidnu pravnu i insititucionalni okvir u toj oblasti, ali je naglasila da je zabrinjavajuće stanje bezbednosti novinara i aktivista za ljudska prava.
Naglasila je da moraju biti rešeni raniji slučajevi ubistava novinara, uključujući slučaj Slavka Ćuruvije, i počinioci i naredbodavci izvedeni pred lice pravde.
Ona je konstatovala rasprostranjene kampanje blaćenja, pretnji i zastraživanja i rastući problem strateških tužbi protiv učešča javnosti, takozvanih SLAPP tužbi protiv novinara, aktivista za ljudska prava i organizacija civilnog društva, i pozvala da se „ne štede napori“ za stvaranje uslova za bezbedan rad medija i civilnog društva.
Kao korak u dobrom pravcu navela je usvajanje u 2022. godini Strategije za stvaranje podsticajnih uslova za razvoj civilnog društva u Srbiji.
Mijatović je navela da aktivisti za ljudska prava, kao što su Žene u crnom koje je posetila u Beogradu, imaju ključnu ulogu za podizanje svesti o ljudskim pravima, i da ta organizacija, kao i mnoge druge „posvećene i hrabre“ organizacije civilnog društva i aktivisti u Srbiji, moraju da „dobiju priznanje, zaštitu i podršku“.
Komesarka je izrazila zadovoljstvo zbog jačanja pravnog okvira za unapređenje rodne ravnopravnosti i napretka učešća žena u političkom životu u Srbiji.
Ipak je izrazila zabrinutost zbog mizoginog i diskriminatorskog govora nekih političara i javnih ličnosti koje promovišu neki mediji, čime se podrivaju vladine politike i delovanje usmereno ka dostizanju rodne ravnopravnosti.
„Vlasti treba da osiguraju sistemsko podizanje svesti i obrazovanje o rodnoj ravnopravnosti da bi se suprotstavilo stereotipima i patrijarhalnim gledištima prema ulozi žena u društvu, što podriva prava žena i dovodi do nasilja protiv žena“, rekla je Mijatović.
Ona je ukazala na posebne izazove za žene u seoskim oblastima i žene nižeg društvenoekonomskog statusa, Romkinje, migrantkinje i žene sa invaliditetom.
Komesarka je izrazila žaljenje što je nasilje protiv žena i nasilje u kući i dalje rasprostranjeno u Srbiji i pored dobrog pravnog i političkog okvira i posle deset godina od kada je Srbija ratifikovala konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u kući – takozvanu Istanbulsku konvenciju.
Komesarka je naglasila da je potrebno uvesti „koordinisan institucionalni odgovor“ da bi se efikasno zaštitile žene od nasilja i da bi se obezbedila podrška žrtvama. Takođe je ukazala na mali broj sudskih postupaka u poređenju sa ukupnim brojem prijavljenih slučajeva nasilja.
Mijatović se tokom posete sastala sa političkim zvaničnicima Srbije, ombudsmanom, poverenicom za zaštitu ravnopravnost, povernikom za informacije od javnog značaja, i sa širokom spektrom organizacija civilnog društva čiji rad se odnosi na teme obuhvaćene posetom. Savet Evrope je najavio da će biti objavljen izveštaj komesarke o poseti.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.