U trendu

Milovanović: Promena Ustava iskorak ka depolitizaciji tužilaštva i 'mekšoj' hijerahiji

Izborni član Državnog veća tužilaca Predrag Milovanović izjavio je danas da rešenja predvidjena izmenama Ustava, u pravosudnom delu, nisu idealna za tužilaštvo, ali da su optimalno moguća u ovom trenutku, bolja su od postojećih i predstavljaju „iskorak napred ka njegovoj depolitizaciji“.

„Javno zagovaram da neke buduće vladajuće elite treba da naprave još jedan korak dalje sa rešenjima koja bi jačala samostalnost tužilaštva, ali i konstituisala ga kao nezavisni organ, što je u Evropi opšti trend. Uočilo se da je nezavisno tužilaštvo predvorje nezavisnog suda“, rekao je za Betu Milovanović, uz opasku da će vreme najbolje pokazati ko je u pravu – zagovornici ili protivnici predloženih izmena Ustava.

Milovanović je istakao da govori u svoje lično ime kao „praktičar, iz krajnje objektivnog i neostrašćenog ugla, jer duže od deset godina postupa u sudu ispred tužilaštva pa je mogao da uoči anomalije u strukturi ove organizacije“. Takodje je naveo da se Državno veće tužilaca nije oglašavalo o izmenama Ustava.

Kako je rekao, ideje koje javno iznosi o izmeni Ustava „većinom su plod razmišljanja istaknutih predstavnika Udruženja tužilaca Srbije, čiji je član, koje se već dve decenije uporno zalaže za temeljnu reformu tužilaštva“. Udruženje tužilaca je učestvovalo i u radnoj grupi za izradu nacrta teksta ustavnih amandmana.

„Predloženi ustavni amandmani udaraju temelj depolitizaciji pravosudja, što je ključna dobra strana ovih promena. Oni ‘sele’ izbor tužilaca iz Narodne skupštine, gde se do sada tradicionalno sprovodilo njihovo imenovanje, u Visoki savet tužilaštva koje se sada zove Državno veće tužilaca“, ukazao je Milovanović.

Prema njegovim rečima, „kakva – takva depolitizacija pravosudja otpočela je prethodnim ‘Mitrovdanskim’ Ustavom“ ali su brzo po njegovom donošenju medjunarodna strukovna tela iznela ozbiljne primedbe.

Kao najvažniju označili su, rekao je, tzv. probni, trogodišnji mandat „na koji se tužioci biraju u Narodnoj skupštini jer ako se ovi ‘tužioci djakoni’ ne pokažu po ukusu vlasti u nekom predmetu sa političkom težinom mogu da ostanu bez izbora na stalnu funkciju“.

Milovanović objašnjava da je posebno zabrinjavajuće što se po važećem Ustavu izbor „‘šefova’ tužilaštva sprovodi u jednom bez premca političkom procesu u kome Državno veće tužilaca predstavlja samo ‘protočni bojler’, utvrdjujući listu kandidata koju prosledjuje Vladi, zatim se ona arbitrarno ‘pročešljava’ i upućuje predlog imena Narodnoj skupštini“.

„Na jednom od prethodnih izbora desilo se da Vlada predlaže kandidate koji su se nalazili blizu začelja liste. Bilo je i slučajeva da imena nekih kandidata za pojedina tužilaštva nikada ne budu razmatrana pred poslanicima, jer se dešavalo da Vlada liste ne prosledi“, ukazao je Milovanović.

On je naglasio da je ustavnim izmenama odredjeno da Visoki savet tužilaštva bira tužioce, bez pomenutog ‘filtera’ Vlade i poslanika, mada je njegov sastav plod „kompromisa i odražava preraspodelu moći u okviru društvenih grupa“.

Ukazao je i da je mana predloženog rešenja što će u njegovom sastavu od jedanaest članova biti pet izbornih tužilaca dok je po sadašnjem Ustavu u Državnom veću tužilaca jedan izborni tužilac više.

Medjutim, naglasio je, njih će izabrati sami tužioci na neposrednim izborima u okviru tužilačke organizacije, dok sada imena koja tužioci izaberu potom idu pred poslanike koji ne moraju da ih izglasaju.

„Podložno je kritici i to što kao član ovog najvažnijeg tužilačkog tela ostaje ex officio (po službenoj dužnosti) Republički javni tužilac, koji bi se zvao Vrhovni javni tužilac, kojeg će birati Narodna skupština, što ga i dalje čini ‘političkom ličnošću'“, objasnio je Milovanović.

To je kritikovala je i Venecijanska komisija, podsetio je, jer postoji bojazan da će se izborni tužioci oportuno povoditi spram toga kako on bude glasao, ali neće više predsedavati tim telom, niti će kao Vrhovni javni tužilac odlučivati u statusno – karijernim pitanjima tužilaca.

Milovanović je precizirao da u sastavu tog tela više neće biti predsednik skupštinskog Odbora za pravosudje, ali ostaje ministar pravde, mada bez prava da glasa u disciplinskim postupcima protiv tužilaca.

„Kroz ovakav sastav Visokog saveta tužilaštva čiji su članovi i četvoro istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština ostaju ‘odškrinuta’ vrata mogućnostima političkog uticaja, ali su i takva rešenja bolja od postojećih“, konstatovao je Milovanović.

„Ruku na srce, izborni članovi, sa Vrhovnim javnim tužiocem imaju većinu pa samo od njihove lične autonomije i integriteta zavisi u kojoj meri će to telo funkcionisati. Davno su pravnički autoriteti ustanovili – zakon i Ustav vrede onoliko koliko vrede i ljudi koji ih primenjuju“, rezimirao je Milovanović.

On je naglasio i da je u sistemu državne uprave od završetka Drugog svetskog rata tužilačka organizacija najmanje reformisan organ i „neodoljivo podseća na model sovjetske prokurature“.

Prema njegovim rečima, ukazala se mogućnost da se to ustavnim amandmanima promeni i ne bude više „inokosni, monokratski organ, već neke vrsta kolektivnog“, jer će se ublažiti kruta hijerarhija, „desovjetizovati“, kako bi ovlašćenja nadredjenog tužioca postala „mekša“.

Podsetio je da su sva tužilaštva organizovana hijerarhijski, protiv čega nije „već protiv pravno neograničene hijerarhije koja prerasta u samovolju“.

„Mogućnost da nadredjeni tužilac izdaje obavezno uputstvo podredjenom tužiocu kako da postupi u odredjenom predmetu, koji ima pravo da odgovori ‘prigovorom zakonitosti ili savesti’, diže se na ustavni nivo, što je dodatna garantija tužilačke samostalnosti“, rekao je on.

Milovanović, koji je pre izbora u Državno veće tužilaca postupao kao zamenik tužioca u Drugom osnovom tužilaštvu u Beogradu, rekao je da se amandmanima na Ustav zamenici preimenuju u javne tužioce što običnom gradjaninu liči na „šminkanje“.

„Medjutim, oni će biti posednici funkcije, a ne samo ‘činovnici’ kojima je javno tužilačku funkciju ‘pozajmljivao’ starešina tužilaštva. Dobićemo ‘tužioca sa licem’ koji više neće moći da se u hijerarhiji ‘sakrije’ iza nadredjenog, niti će ovaj moći da preuzme njegove zasluge“, naveo je Milovanović.

Na primedbu da je izmena Ustava „jednostranačka“, s obzirom na sastav Narodne skupštine, Milovanović je kazao da je „osnovana“, ali će „svaki teoretičar ustavnog prava reći da ni u jednoj zemlji ne postoji idealan društveno politički trenutak za njegovo donošenje“.

„Naravno da bismo svi voleli da se Ustav menja u pluralističkom, višepartijskom skupštinskom ambijentu, ali se pokazalo da ni takav nije bio preduslov da se donese besprekoran. Ustav iz 2006. je još uvek predmet kritika poznavalaca ustavno pravne materije i prakse, stoga se nadam da će sada, ipak prevagnuti argumenti da ga promenimo u oblasti pravosudja“, rekao je Milovanović.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar