U trendu

Mrkić za CMG: Poseta Šolca Kini izvor nade

Član Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje s Rusijom i Kinom Ivan Mrkić ocenio je da je današnja poseta nemačkog kancelara Olafa Šolca Kini najbolji dokaz isprepletanosti savremenog sveta, da je u njemu sve manje ideologije i da je sve više multipolaran.

U autorskom tekstu za Kinesku medijsku grupu (CMG) Mrkić je naveo da je Šolcova poseta Kini „izuzetno sipmtomatičan“ događaj i „enigma za mnoge“ što se vidi, pre svega, po nekim žestokim reakcijama u medijima na Zapadu.

Podsetio je da je reč o „prvoj poseti jednog zvaničnika sa zapada Evrope (ne bilo kog, već kancelara najveće evropske privrede) otkako je počeo rat u Ukrajini i, posebno, poseti Kini nemačkog lidera posle tri godine od poslednje posete Angele Merkel Pekingu“.

Naročito je značajno što se pre samo dve nedelje završio 20. Kongres Komunističke partije Kine na kome je po treći put dobio mandat sadašnji generalni sekretar KP Kine i predsednik Kine, Si Đinping, ukazao je Mrkić.

Autor podseća da je Nemačka u Evropskoj uniji najbolji privredni partner Kine i da se svakodnevno razmenjuje po milijardu dolara.

Za Nemačku je Kina, izvan EU, na prvom mestu po obimu godišnje razmene. Mnogi tvrde da su dosadašnja nemačka ulaganja u Kinu prevazišla devedeset milijardi evra. Od toga je samo čuveni BASF (hemijski koncern iz Badena) ulozio preko devet milijardi evra. Da ne pominjemo iznose koji se odnose na nemačku autoindustriju sa njenim velikim interesima u Kini. Rečeno je da npr. Wolkvagen ima fabriku u Sinđijangu, čuvenoj kineskoj provinciji koju sa Zapada neprestano motre, piše Mrkić.

Autor ukazuje da su u Šolcovoj delegaciji glavešine najvećih i najjačih nemačkih kompanija.

Potpuno razumljivo. Svojevremeno je jednom godišnje Kinu zvanično posećivala Angela Merkel sa brojnim poslovnim delegacijama. Vraćala se kući sa desetinama, pa i stotinama ugovora iz oblasti privrede dve zemlje. Ne zaboravimo da je Olaf Šolc bio ministar finansija u upravo toj vladi i da vrlo dobro zna o čemu se sve tu radilo, dodaje se.

Mrkić u tekstu ukazuje da postoje „veliki otpori ovom Šolcovom potezu“ na Zapadu, ali i u samoj Nemačkoj.

„Semafor koalicija“ podrazumeva „zelenu“ Analenu Berbok kao ministarku inostranih poslova, koja je posebno nezadovoljna postupkom Olafa Šolca da poseti Kinu. Ni predsednik Francuske, Makron, nije srećan zbog politike nemačkog kancelara. To se, uostalom, videlo kada se Šolc i Makron nisu pojavili na zajedničkoj konferenciji za štampu posle nedavnog, poslednjeg ručka u Parizu. Za Makrona kažu da je naročito uznemiren zbog činjenice da Šolc nije pristao na njihov istovremeni odlazak kod Si Đinpinga. Valjda je Makron hteo da upute jedinstven apel u pogledu Ukrajine, piše Mrkić.

Autor navodi da ni SAD, na prvi pogled ne bi mogle da vole odluku Šolca (putovanje u Kinu i počast Siju) o čemu svedoče brojni komentari u američkim medijima, pa i od strane pojedinih političkih pojedinaca, ali da u to niko ne treba da bude do kraja siguran.

Ima onih koji Šolcovu posetu Pekingu doživljavaju kao dogovorenu sa SAD (da bi se Kina menjala u odnosu na Rusiju), ali i još više glasova u samoj Nemačkoj da je dosta sa stvaranjem nemačke spoljne politike u Vašingtonu, a odbrambene u NATO. Smatram da računanje na „kinesku fleksibilnost“ u odnosu na Rusku Federaciju nema nikakvu budućnost, jer kinesko rukovodstvo ima i previše mudrosti, znanja i iskustva da bi se prenulo na nečije privlačno dozivanje, ističe autor.

Mrkić je naveo da je „činjenica da je Nemačka odsečena od jeftinih ruskih energenata uvećala cene svojih proizvoda do neslućenih razmera“ i da  „u datoj situaciji jedini izlaz za Nemačku predstavlja održavanje, pa i jačanje odnosa sa Kinom“ koji se, istakao je, nikako ne smeju prekidati.

Još nešto je činjenica: Nemačka je i sama proizvodno i izvozno orijentisana i nije bila oslonjenja na „finansijske derivate“ poput nekih anglosaksonskih svetova. Savremena Nemačka lagano shvata da je žrtva zbivanja u vezi Ukrajine, dodaje se u tekstu.

Svesni smo, nastavlja Mrkić,  da Šolc nije bio rukovođen isključivo čovekoljubljem. Verovatno je i razmišljanje o profitu imalo udela, a poznato je da je kinesko tržište najveće na svetu. Moguće je da je Šolcova poseta Kini jednim delom objašnjiva i zbog sve češćeg iskazivanja nezadovoljstva u brojnim nemačkim gradovima (kako zbog visokih cena, tako i zbog nastupajuće zime, odsustva dejstva sankcija EU protiv Rusije itd.)

Izvesno je da je Šolcova poseta Pekingu prava stvar i izvor nade. Nema nikakve sumnje da doprinosi opštem ubeđenju da se iskrena demokratija, međusobno poštovanje i ravnopravnost mogu graditi bez svojevoljnosti i pogrešnih uverenja. O bahatosti da ne govorimo. Svima je dosta konfrontacija. Rizika po sve nas je previše, zaključio je Mrlić u autorskom tekstu za CMG.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar