Na današnji dan 13. decembar

1553  –  Rodjen je francuski kralj Anri IV (Henri), prvi monarh iz dinastije Burbona (Bourbon). Idejni vodja hugenota (protestanata) kasnije je prešao na katolicizam, ali je Nantskim ediktom 1598. osigurao hugenotima verske slobode i okončao verske ratove. Tokom njegove vladavine osnovane su prve francuske kolonije u Americi. Ubio ga je rimokatolički fanatik Fransoa Ravajak (Francois Ravaillac).

****

1545  –  Počeo je rad Tridentski koncil koji je u maju 1542. sazvao papa Pavle III. Ekumenski koncil, na kojem je do kraja izgradjen status katoličke crkve kao dogmatske, protivreformacijske, militantne ustanove s papom-autokratom na čelu, s prekidima je zasedao do 1563. Na osnovu zaključka ovog skupa vodjen je protivreformacijski pokret koji je doveo do Tridesetogodišnjeg rata izmedju prokatoličkih i protestantskih snaga u Evropi (1618-48).

1570  –  Mirom u Šćećinu Danska je priznala nezavisnost Švedske.

1642  –  Holandski moreplovac Abel Tasman otkrio je Novi Zeland, ali se nije iskrcao iz straha od ratobornih domorodaca, pa je zasluga za otkriće pripala Englezu Džejmsu Kuku (James Cook) koji se 1769. iskrcao na jedno od novozelandskih ostrva.

1797  –  Rodjen je nemački pesnik Hajnrih Hajne (Heinrich Heine) jedan od najvećih liričara 19. veka. Njegova poezija smatra se vrhunskim dostignućem nemačkog romantizma i izvršila je ogroman uticaj na evropsko pesništvo („Knjiga pesama“, „Romansero“, „Ata Trol“, „Nemačka, zimska bajka“).

1806  –  Srpski ustanici su u Prvom srpskom ustanku oslobodili beogradsku varoš i naterali Turke da se povuku u Kalemegdansku tvrđavu. Tvrđava je osvojena početkom 1807, a nakon sloma ustanka 1813. Turci su ponovo zauzeli Beograd.

1877  –  Srpski kralj Milan Obrenović je, na poziv Rusije objavio po drugi put rat Otomanskom carstvu. U martu 1878. rat je završen mirovnim sporazumom Rusije i Turske u San Stefanu, kojim je Rusija pokušala da ostvari premoć na jugu Balkana.

1921  –  SAD, Velika Britanija, Francuska i Japan potpisali su Vašingtonski ugovor o medjusobnom poštovanju ostrvskih poseda u Pacifiku.

1937  –  Japanske trupe su okupirale kineski grad Nanking i u narednih šest sedmica pobile oko 200.000 Kineza, mahom civila, a krvoproliće je ušlo u istoriju pod nazivom „silovanje Nankinga“.

1939  –  U prvoj velikoj pomorskoj bici u Drugom svetskom ratu britanske krstarice „Ekseter“, „Ajaks“ i „Ahil“ su kod zaliva La Plata u Atlantskom okeanu teško oštetile i onesposobile nemački bojni brod „Graf Špe“, koji je tokom gusarskog krstarenja u južnom Atlantiku i Indijskom okeanu prethodno potopio devet trgovačkih brodova.

1944  –  Japanski avion napunjen eksplozivom, kojim je upravljao pilot samoubica (kamikaza), u Drugom svetskom ratu je udario u američku krstaricu „Nešvil“ i usmrtio 133 člana posade.

1967  –  Vojna hunta u Grčkoj je sprečila kontraudar, a kralj Konstantin (Constatine), primoran da napusti Grčku, pobegao je sa porodicom u Rim.

1981  –  General Vojćeh Jaruzelski (Wojciech) zaveo je ratno stanje u Poljskoj, zabranjen je rad nezavisnog sindikata „Solidarnost“, a hiljade sindikalnih aktivista su pritvoreni.

1982  –  U zemljotresu u Severnom Jemenu, u provinciji Damar stotinak kilometara jugoistočno od glavnog grada Sane, poginulo je oko 3.000 ljudi.

1988  –  U Kongu je potpisan protokol Angole, Kube i Južne Afrike, uz posredovanje SSSR i SAD, kojim je otvoren put ka nezavisnosti Namibije i okončanju gradjanskog rata u Angoli započetog 1975.

1991  –  Bivše sovjetske republike Kazahstan, Kirgizija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan odlučile su da se priključe Zajednici Nezavisnih Država.

1999  –  U Ljubljani je umro slovenački političar Stane Dolanc, visoki komunistički i državni funkcioner u bivšoj Jugoslaviji.

2000  –  Predsednik Rusije Vladimir Putin došao je na Kubu u prvu posetu jednog ruskog državnika Fidelu Kastru (Catro) od raspada SSSR-a 1991.

2002  –  Na samitu u Kopenhagenu Evropska unija odlučila je da se proširi za još 10 novih država članica: Poljsku, Češku, Madjarsku, Sloveniju, Slovačku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju, Kipar i Maltu, počev od 1. maja 2004. godine.

2003  –  Američke snage su uhapsile svrgnutog iračkog predsednika Sadama Huseina, koji se skrivao u podzemnom skloništu u blizini svog rodnog grada Tikrita. Potraga za njim trajala je skoro devet meseci od kada su američko-britanske snage izvršile invaziju na Irak. Osudjen je na smrt vešanjem i pogubljen 30. decembra 2006. godine.

2004  –  Na predsedničkim izborima u Rumuniji pobedio je gradonačelnik Bukurešta i kandidat reformskih opozicionih snaga Trajan Bašesku, čime je okončana dekada vladavine naslednika bivšeg komunističkog režima.

2006  –  Umro je američki glumac Piter Bojl (Peter Boyle) koji je stekao slavu ulogom nezadovoljnog radnika u filmu „Džo, i to je Amerika“, zatim u filmovima „Mladi Frankeštajn“ i seriji „Svi vole Rejmonda“.

2009  –  Nakon 18 godina prekida, zbog rata u Bosni i Hercegovini, uspostavljen je železnički saobraćaj izmedju Sarajeva i Beograda.

2010  –  Umro je američki diplomata Ričard Holbruk (Richard Holbrooke) specijalni izaslanik predsednika Baraka Obame za Avganistan i Pakistan.  Holbruk je imao važnu ulogu u zaključenju Dejtonskog sporazuma, kojim je 1995. godine okončan rat u Bosni i Hercegovini.

2011  –  Teniser Srbije Novak Djoković izabaran je za najboljeg sportistu Balkana u 2011. godini. U izboru je učestvovalo 11 novinskih agencija iz regiona.

2013  –  Italijanska vlada usvojila je dekret kojim se ukida finansiranje političkih stranaka iz javnih sredstava i prema kojem se partije od 2017. finasiraju od priloga gradjana.

2016  –  Italija je dobila novu vladu na čelu sa Paolom Djentilonijem (Gentiloni), uprkos kritikama opozicije da su njegov kabinet i agenda istovetni kao kod njegovog prethodnika Matea Rencija (Matteo Renzi).

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.