U trendu

Nek udare gde su najosetljiviji: Amerikanci mogu da primoraju Prištinu da promeni mišljenje

Iako su trojica visokih kosovskih zvaničnika, predsednik Hašim Tači, premijer Ramuš Haradinaj i predsednik parlamenta Kadri Veselji, primili oštro pismo SAD sa zahtevom za ukidanje takse na srpske proizvode, to se do današnjeg dana nije dogodilo.

U međuvremenu se oglasio i bivši američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri, koji je rekao da sve dok SAD i EU ne budu spremne da konkretno kazne kosovske Albance, na primer ukidanjem finansijske pomoći, oni neće odustati od sadašnjeg ponašanja.

Predsednik skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun smatra, međutim, da obustava finansijske pomoći ne bi dala rezultate, već da bi i Tači i Haradinaj samo učvrstili svoju poziciju i okrivili SAD za loš život na Kosmetu.

„Amerikanci i Evropljani bi mogli da udare na ono na šta su najosetljiviji prištinski lideri. Oni su svi predvodnici organizovanih kriminalnih grupa i njihova moć proizilazi iz ilegalnih aktivnosti za koje svi dobro znaju kako funkcionišu. Dovoljno je preseći te kanale pa ih udariti po džepu, i to bi bila kazna koja bi ih naterala na drugačije ponašanje“, uveren je Drecun.

On dodaje da bi bilo dobro osloboditi i Specijalizovano tužilaštvo bilo kakvog političkog uticaja da se što pre podignu optužnice na kojima bi bar po komandnoj odgovornosti morali da se nađu i Ljimaj i Haradinaj i Tači, i na taj način bi mogao da bude otvoren prostor za prave razgovore i dolazak nekih novih političkih ličnosti.

„Sve zapadne službe znaju šta rade. Ja sam pokazivao Belu knjigu organizovanog kriminala koju je Kfor objavio u kojoj se vidi da su oni identifikovali sve kriminalne i zločinačke aktivnosti ličnosti koje se sada suprotstavljaju Vašingtonu. Identifikovali su i njihove veze sa radikalnim islamističkim grupama, uključujući i Al Kaidu, i pitanje je zašto ništa ne preduzimaju. Da to učine, Haradinaj bi morao da povuče takse i ne bi više mogli da igraju igru da je Tači za povlačenje, a da Haradinaj istrajava u tome“, kaže ovaj stručnjak za Kosmet.

Njih dvojica se, prema Drecunovom mišljenju, obraćaju različitom glasačkom telu — Haradinaj želi da se nametne kao „čvrsta ruka“, neko ko najupornije brani albanske interese i ko se ne plaši da se suprotstavi jednoj velesili. „Haradinaj želi da bude novi velikoalbanski vođa, što vidimo i iz njegove izjave da mu se ne sviđa zastava samoproglašene države Kosovo i da je njegova zastava zapravo ona Republike Albanije. Sa druge strane, Tači želi da pridobije umerenije građane i da se nametne kao jedini pouzdani partner Zapadu ne samo da bi ostao figura broj jedan na Kosovu već i da bi se izbavio od Suda za ratne zločine“, objašnjava predsednik Odbora Skupštine Srbije za KiM.

Drecun kaže da je godinama upozoravao na ono što se danas dešava, a to je stvaranje „velike Albanije“. Smatra da ovdašnja javnost nije u pravoj meri razumela strategiju Albanaca koja se iznova i iznova prilagođava geopolitičkim promenama, ali nikada ne menja cilj. On podseća da je još 1998. promenjen način realizacije kada je Akademija nauka u Tirani izvršila reviziju Prizrenske lige. Oni su zamislili brisanje unutrašnjih granica između Albanije i Srbije, Makedonije i Crne Gore bez njihovog formalnog gašenja. „Nažalost, ključne zapadne zemlje se ne suprotstavljaju na pravi način realizaciji velikoalbanskog projekta. Oni najavljuju i formalno ujedinjenje sa Albanijom, koja je članica NATO-a, i zato smatram da iz geopolitičkih razloga SAD stoje iza toga da treba napraviti jedan geopolitički kontrateg Srbiji, koja je najznačajnija zemlja Balkana zbog njenog strateškog partnerstva sa Rusijom — što slabija Srbija, to manje ruskog prisustva u ovom delu Evrope“, rekao je Drecun.

Zapad trenutno ne želi da redefiniše prostor „velike Albanije“, što u praksi znači da je Srbiji otvoren prostor da je suzi, objašnjava on. „Na terenu to znači da ćemo imati zastavu Albanije ili na vrhu Kopaonika ili negde južnije od Ibra“, zaključuje Drecun.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike