Pred nama je NOVA faza kosovskog zapleta

Krajem avgusta odlazeći britanski ambasador u Prištini Rori O, Konel poručio je „građanima Kosova” da na predstojećim vanrednim izborima na „Kosovu” koji će se održati 6. oktobra ne podrže političare „koji su krali i činili kriminalna dela”.

„Premijer” u ostavci Ramuš Haradinaj je, čini se, diskretno sklonjen sa scene da bi se napravio prostor za dovođenje nekih drugih „lidera”.

Prema procenama iz Prištine stranka lidera „Kosova” Hašima Tačija nikada nije stajala lošije pred neke izbore te se, nakon glasanja, očekuje nova vlast, a najveće šanse daju se stranci nekadašnjeg albanskog lidera ove srpske pokrajine Ibrahima Rugove, Demokratskoj partiji Kosova koju predvodi, navodi se, sve „popularniji” političar Isa Mustafa.

U javnosti stidljivo provejavaju i neka imena kandidata za najviše funkcije u pokrajini za koja se do sada malo čulo, što ne znači ništa jer se sigurno radi o „takmičarima iz senke” pravih režisera cele predstave koji će ih u datom momentu pogurati da dođu na mesta što su im namenili. Setimo se samo da za Hašima Tačija niko nije čuo do časa kada se pojavio na aerodromu u Prištini pred pregovore u Rambujeu, i to kao šef prištinske delegacije, što je bilo iznenađenje i za samu delegaciju.

Ako se sve prethodno izneto sagleda u celini, čini se da se u zapletu (ne raspletu) kosovskog čvora priprema nova faza u kojoj bi „teroriste, ratne zločince, trgovce drogom i ljudskim organima, bosove prostitucije u Evropi…” zamenile ličnosti bez ikakvog kriminalnog ili policijskog dosijea. Na prvi pogled bi to moglo delovati kao pozitivan korak u normalizaciji odnosa i povratku pregovorima, prekidu radikalnih i jednostranih poteza (sa prištinske strane) i osnova za napredak u rešavanju ovog „Gordijevog čvora” Srbije.

Međutim, ako pođemo od izjave samog Haradinaja, da „Kosovo” ne vodi samostalno spoljnu politiku već sledi onu SAD, a  moglo bi se očekivati da se američki ciljevi neće menjati – a to bi bilo nezavisno i međunarodno priznato „Kosovo”, ni od ove promene, ukoliko do nje zaista dođe, ne bi trebalo očekivati ništa pozitivno, naprotiv. Naime, s javne političke scene bili bi sklonjeni oni koji su svoj „prljavi” deo posla „odradili” a dovedeni novi, „čisti” – cilj bi ostao isti, samo bi njima bili dodeljeni drugačiji zadaci. Razlika je značajna, ovi novi imali bi jači „legalitet” i „demokratski kredibilitet” pa bi Srbiji bilo mnogo teže da se sa njima nosi, pre svega zbog time olakšane podrške zapadnih sila takvim „demokratskim liderima”. Ne treba zaboraviti ni da bi ovi novi verovatno bili mnogo poslušniji i kooperativniji prema svojim mentorima nego dosadašnji, koji su se, možda, malo otrgli kontroli.

Ipak, to nije ni lak ni izvestan posao. Kako zbog sigurnog otpora dosadašnjih lidera ove samoproglašene „države”, koji verovatno imaju čime da prete svojim mentorima, tako i zbog toga što je u Prištini teško naći one koji bi personificirali „čist i umiven obraz” ove terorističke tvorevine. Naime, kad je reč o rejtingu političkih partija druga na listi „Samoopredeljenje” čiji lider Albin Kurti otvoreno zagovara ujedinjenje „Kosova” i Albanije i jedinstvenu himnu i zastavu i neće biti lako njega predstaviti u „evropskom i demokratskom svetlu” ukoliko bi bio deo nove vlasti.

Ako do ovih promena ipak dođe, izvesno je da Srbija nove lidere na KiM neće moći optuživati za terorizam, kriminal i kršenje međunarodnog prava jer će oni negirati svaku vezu sa prethodnim vlastodršcima, što će otežati poziciju Srbije. Međutim, u tom slučaju, Srbija treba da, pre svega, insistira na njihovoj odgovornosti za ispravljanje štete koju je delovanje prethodne prištinske vlasti proizvelo i na obavezi da njihove kriminalne radnje ispravi i poništi, to jest ceo problem vrati u okvire međunarodnog prava i legaliteta, ako bi se već nova vlast predstavljala kao demokratska i legalistička.

Realno bi bilo očekivati je da će, u slučaju takvog razvoja, Zapad sve više insistirati na tezi o legalnom i demokratski izabranom rukovodstvu „Kosova”, posvećenom „vladavini prava, legaliteta i poštovanju manjinskih prava”, koje zaslužuje mesto u „porodici evropskih naroda”, spremnom na dijalog i kompromise, umivenom od terorističke, kriminalne i ratne prošlosti. Predstavljeni na taj način argumenti demokratskog kapaciteta „novih vlasti” mogu lakše biti prihvaćeni i od onih na Zapadu koji imaju razumevanje za poziciju Srbije pa će time biti otežana borbu Srbije za očuvanje sopstvenih interesa i poštovanje međunarodnog prava. Takođe se može očekivati, da će agresija, bombardovanje, otimanje teritorije silom, kršenje međunarodnog prava i Povelje OUN, progon stotina hiljada Srba i nealbanaca i teror nad životima ljudi, njihovom imovinom i religioznom i kulturnom baštinom od neprocenjive vrednosti biti još više marginalizovani.

Stoga će ove promene, ako do njih zaista dođe, umesto da olakšaju rešenje i dijalog, Srbiji doneti još veće i drugačije pritiske i otežati njenu ionako tešku poziciju, a to i jeste njihov cilj.

(Ambasador u penziji, Rade Drobac, „Politika“)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.