Nova strategija EU: Nema više rokova, Srbija hitno da postigne sporazum

Iz Strategije EU za proširenje na Zapadni Balkan izostavljeni rokovi za ispunjenje uslova na putu do članstva u EU koji su bili precizirani u prethodnoj verziji

Strategija će u utorak biti predstavljena u Strazburu.

U slučaju Srbije, umesto 2019. godine koja je bila navedena kao rok za ispunjenje prelaznih merila u oblasti vladavine prava i za postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa s Kosovom, u novoj verziji piše da to treba da se učini „hitno“, prenosi agencija Hina koja je imala uvid u najnoviju verziju teksta.

Takođe, u prethodnoj verziji je stajalo da bi Srbija i Crna Gora, ako ispune sve potrebne uslove, mogle 2024. da potpišu pristupni sporazum.

U novoj verziji se navodi da „pristupni sporazum može biti potpisan onda kada zaključe pregovore i nakon mišljenja Komisije, pristanka Evropskog parlamenta i odluke Saveta o primanju novih članica“.

Po navodima Hine u novoj verziji Strategije promenjena je i formulacija koja se odnosi na rešavanje graničnih sporova tako što je, navodno na insistiranje Slovenije, iz teksta izbačeno da se u slučaju nemogućnosti da se granični sporovi reše bilateralno, arbitraža preda Međunarodnom sudu.

U Strategiji se navodi da bi Srbija i Crna Gora „uz snažnu političku volju, sprovođenje reformi i nalaženje rešenja za sporove sa susedima, trebalo da budu spremne za članstvo (u EU) do 2025“.

Komisija u Strategiji navodi i da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju priliku da napreduju na evropskom putu na temelju vlastitih zasluga i brzinom kojom budu ostvarivale reforme.

Dokument će u Strazburu predstaviti visoka predstavnica EU Federika Mogerini i komesar za proširenje Johanes Han nakon čega sledi rasprava u Evropskom parlamentu.

Strategija će biti upućena zemljama-članicama koje će o njoj raspravljati na samitu u martu.

Hrvatski premijer Andrej Plenković uputio je uoči objavljivanja Strategije EU za proširenje na Zapadni Balkan pismo predsedniku Evropske komisije Žan-Klodu Junkeru u kojem je izneo poglede Hrvatske na nastavak proširenja.

Plenković je, kako saznaje agencija Hina, pozdravio što Komisija posvećuje punu pažnju politici proširenja.

Najavio je da će Hrvatska tokom svog predsedavanja EU u prvoj polovini 2020. godine „staviti poseban naglasak na proširenje EU“ i prirediti samit EU sa zemljama Jugoistočne Europe. On takođe predlaže da se takvi samiti održavaju svake dve godine.

Plenković je u pismu upozorio na pitanje „nasleđa rata“, što je jedan od ključnih problema zemalja evropskog jugoistoka, i da ga „treba što pre rešiti“.

Istakao je potrebu da se posebna pažnja obrati na Bosnu i Hercegovinu i njen evropski put, „uzimajući u obzir težak put koji je ta zemlja prošla u sticanju nezavisnosti, i specifičnu ulogu koju je u tome imala međunarodna zajednica“.

„Uspostavljanje i zaštita pune ravnopravnosti sva tri konstitutivna naroda (BIH) nije moguća bez promene izbornog zakonodavstva“, naveo je Plenković.

Hrvatski premijer u svom pismu Junkeru navodi da države „u hrvatskom jugoistočnom susedstvu, piše HINA, treba pdstaći da preduzmu napore za rešavanje otvorenih graničnih pitanja principom mirnog rešavanja sporova, u skladu s Poveljom UN i međunarodnim pravom.

Junkeru je, prenosi Hina, takođe pisala grupa od 12 zemalja (Austrija, Češka, Estonija, Irska, Italija, Litva, Latvija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovačka i Slovenija) koje predlažu da se jednom godišnje održavaju samiti čelnika EU i šest zemalja jugoistoka Evrope.

Oni takođe predlažu da resorni ministri zemalja jugoistoka Evrope sudeluju na ministarskim sastancima EU o zaštiti okoline, zdravstvu, transportu i spoljnoj politici.

Tih 12 zemalja u pismu kaže da to EU ne bi „ništa koštalo“, a imalo bi veliki politički uticaj i bilo bi korisno za reputaciju EU u tom području.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.