Nova zamka Prištine: Sever Kosova kao Distrikt Brčko

Ideju Bedžeta Pacolija da cela Kosovska Mitrovica bude slobodna privredna zona kojom ne bi upravljali ni Srbi ni Albanci samo je zamaskiran predlog da se prizna nezavisnost Kosova, ocenjuju sagovornici Sputnjika.

Potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova takozvane države Kosovo Bedžet Pacoli izneo je ideju da sever Kosova treba da bude velika privredna zona gde će deo teritorije pripadati Srbiji, a deo Kosovu, a da tom privrednom zonom upravlja — neko treći. Drugim rečima, vrlo slično onome kako je ustrojen Distrikt Brčko u Bosni i Hercegovini.

Da li je takva forma prihvatljiva za Srbiju ili ne?

Sagovornici Sputnjika profesor dr Dušan Čelić i politikolog Dragoljub Anđelković saglasni su da je ideja zanimljiva, ali samo to, s tim što Anđelković smatra da bi mogla da posluži kao rešenje za celo Kosovo, a ne samo za Sever.

„Za nas nije problem samo sever Kosova, već i rasprostranjenost naše kulturne baštine širom Kosova i konačno celo Kosovo je za nas deo Srbije. S druge strane, Albanci smatraju da je Kosovo nezavisno. Možda je rešenje za celo Kosovo da ono bude specifična privredna zona, jedna vrsta Distrikta Brčko, uz učešće neke treće strane u upravljanju. Ako Pacoli misli na to, o tome svakako treba razmisliti. Dakle, kao ideji za celo Kosovo, a ne samo za Sever“, kaže Anđelković.

Ako Pacoli pak misli samo na Sever, prema rečima našeg sagovornika, to bi bilo neprihvatljivo, jer bi srpske interese na Kosovu suzilo samo na Sever i još bi ti interesi bili relativizovani, jer bi Sever bio uspostavljen kao zona pod ingerencijom neke treće strane.

„Mislim da bi njegov predlog, na taj način razmatran od strane Beograda, mogao da bude iskorišćen kao inspiracija za kontrapredlog koji bi takav aranžman podrazumevao za celo Kosovo“, dodaje Anđelković.

Profesor dr Dušan Čelić primećuje da ne znamo detalje Pacolijeve ideje, ali ni od koga je ona potekla, jer je ostao nedorečen. Posebno jer se ne zna na koju opciju misli kada priča o upravljanju.

„Srbija nema nikakvog razloga da se odriče Rezolucije 1244, jer je taj dokument živ i trebalo bi da nam bude svetinja. Unmikova misija je nedeljiva i ne tiče se samo severa Kosova, već se tiče cele teritorije Kosova i Metohije. Prihvatanje Pacolijevog plana značilo bi da se Srbija odriče svega onoga što je južno od reke Ibar“, napominje dr Čelić.

Kako kaže, plaši se da je i ovo jedna vrsta zamke kako bi se postigao cilj Prištine, a to je da se Srbija odrekne najvećeg dela teritorije Kosova i Metohije.

„Ta inicijativa može da predstavlja neku vrstu ’danajskog dara‘ (opasan i poguban neprijateljski dar — Trojanski konj, prim. aut). Verujem da to Beograd neće prihvatiti. Ideja samo na prvi pogled liči na neku vrstu reteriranja, u odnosu na ono što Priština zagovara — suverenitet nad celim Kosovom. Po mom mišljenju, to je zamka koja u sebi nosi novu opasnost“, uveren je Čelić.

Uslovno rečeno, dodaje on, Priština bi htela da po ovoj ideji Sever ima neki nedefinisan status koji bi se kasnije rešavao. Paralela sa Distriktom Brčko nije dobra jer je on formalno deo države BiH, bez obzira što ima neka samoupravna prava i neku zakonodavnu i izvršnu vlast.

„Tako i ovde, po istom receptu, čini mi se da zamišljaju da Sever formalno bude deo takozvane republike Kosovo i ta inicijativa ne bi trebalo da bude prihvatljiva za Beograd“, zaključuje Čelić.

Prema Pacolijevom predlogu slobodna ekonomska zona bi obuhvatila severni deo Kosova, unutar takozvane današnje virtuelne granice Severa, uključujući i južni deo Mitrovice.

Inače, pitanje Brčkog rešeno je tako što se pokušalo sa zaštitom teritorijalnog odnosa između entiteta — Republike Srpske i Federacije, i tako što „entiteti neće imati nikakva ovlašćenja unutar granica Distrikta“, odnosno oba entiteta su delegirala sva svoja ovlašćenja Vladi Distrikta. Multietnička Vlada Distrikta ima nezavisno pravosuđe i Skupštinu sa ovlašćenjima da usvaja zakone za Distrikt Brčko. To je demilitarizovana zona i zabranjen je pristup drugim oružanim snagama, izuzev mirovnim.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike