O nastavku dijaloga se ne pitaju ni Beograd ni Priština (VIDEO)
Dijalog Beograda i Prištine biće nastavljen ali uz odugovlačenje, nedovoljnu transparentnost i vrlo upitan ishod, slažu se u oceni nekadašnji pregovarač Srbije Borko Stefanović i izvršni direktor Balkanske grupe za istraživanje politika sa Kosova Naim Rašiti.
Stefanović, koji je u vreme vlasti Demokratske stranke pregovarao sa tadašnjom prištinskom delegacijom koju je predvodila Edita Tahiri, smatra da će se dijalog svakako nastaviti ali uz odlaganja, jer novom kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju to nije prioritet, s obzirom da je okrenut domaćoj publici i dobijanju političkih poena kod kuće.
„O nastavku dijaloga se ne pita ni on ni Aleksandar Vučić, tako da nastavak možemo očekivati. Izvesno je i da će se obe strane truditi da ne postignu bilo kakav realan pomak i da će se ponovo sve vrteti oko zahteva Prištine za priznanje nezavisnosti Kosova od strane Beograda, dok će Vučić pokušavati da izbegava rešenje kosovskog pitanja tajnim manevrima koji neće dati bilo kakav rezultat“, rekao je Stefanović.
On je dodao da priznanje nezavisnosti Kosova nije rešenje za taj problem, naprotiv, već da je potrebno rešiti sve ostalo, ako postoji želja da se obezbedi mir i pomirenje u regionu, kao i nesmetan put ka Evropskoj uniji.
Stefanović smatra da je teško poverovati da će dijalog biti okonačan brzo, kao što to zahteva Evropska unija, pa čak ni da je tako značajan proces moguće okončati velikim dogovorom oko obevezujućeg sporazuma dve strane, koji bi doneo stabilnost, suživot, pomirenje i nastavak puta ka EU.
Rašiti je ocenio da je dijalog najteža tema za Kosovo, ali da će se on nastaviti jer predstavlja važno regionalno pitanje.
„Dijalog će se nastaviti ali sa različitim parametrima, jer će to tražiti politička opcija na Kosovu, koja se konstantno protivila načinu na koji se razvijao dijalog. To podrazumeva da će se dijalog nastaviti sa nekim novim inputima Vlade Kosova, ali nešto kasnije, dakle ne u prvim danima formiranja institucija i vlade“, dodao je Rašiti.
On je ocenio da će ubrzanju aktivnosti doprineti i činjenica da sporovi Kosova i Srbije ometaju približavanje zapadnog Balkana Evropskoj uniji.
Rašiti je naveo da je od brzine postizanje ugovora mnogo važnije da taj sporazum reguliše odnose u potpunosti, omogući pomirenje, lečenje i kretanje, ekonomsku razmenu bez prepreka, obrazovanje, pronalaženje nestalih i sudjenje ratnim zločincima.
Prema oceni Borka Stefanovića, pitanje priznanja Kosova je ogromna prepreka koja će teško biti prevazidjena i da greše svi koji smatraju da bi taj akt bio svemoćno rešenje za sve probleme sa kojima se Kosovo suočava po pitanju korupcije, mafije, nasilja, mržnje i drugih posledica rata.
Rašiti, medjutim, smatra da iskustva nekih drugih sukoba ukazuju da strane uključene u konflikt na kraju često budu iznenadjene kako su konačno približile stavove.
„Važno je i za Kosovo i za Srbiju da budu u stalnom dijalogu, neprekidnoj komunikaciji, koordinaciji sa EU i međunarodnom zajednicom i na kraju da vide dokle seže pomirenje, sporazumevanje i međusobno priznavanje“, naveo je Rašiti.
Sagovornici se, ipak, ne slažu oko toga da li je pre nastavka dijaloga potrebno do kraja sprovesti Briselski sporazum, pre svega u oblasti koja se tiče formiranja Zajednice srpskih opština.
Stefanović veruje da je neophodno da Priština u potpunosti formira tu instituciju, dok Rašiti misli da se to ne može postaviti medju prvim temama.
Rašiti ukazuje da dve strane različito sagledavaju to pitanje – Priština kao deo zaključnog sporazuma, dok Beograda formiranje ZSO smatra početkom rasta, razvoja i stvaranja autonomije kosovskih Srba.
„U ovom neslaganju međunarodni posrednici nisu imali konsolidovan stav, jedni su se zalagali da ta tema ostane za završni deo pregovora, dok su drugi to tretirali kao normalan proces nastavka dijaloga i njegove primene. U zavisnosti od atmosfere dijaloga, ZSO će napredovati u pravcu njene primene i niko na Kosovu neće se usprotiviti Zajednici kao delu konačnog paketa uzajamnog priznavanja“, dodao je on.
Stefanović je naveo da je Prištini omogućeno da se bavi samo dobijanjem priznanja nezavisnosti od strane zvaničnog Beograd, koristeći „amaterizam i tajne dogovore naprednjačke vlasti“.
„Rešenje se jedino nalazi u pomirenju dva naroda kroz jasno i ozbiljno sproveden proces, rešavanje svih otvorenih pitanja koja su moguća i pronalaženje načina za suživot, poštujući postojeće razlike“, rekao je Stefanović.
Rašiti smatra da je od dosadašnjeg dijaloga i sporazuma Kosovo imalo mnogo koristi, u oblasti pravosudja, javnih operatera na severu i normalizacije funkcionisanja granice sa Srbijom, ali da sporazumi nisu doprineli duhu normalizacije odnosa dve strane.
„Glavni je problem što ni Srbija ni Kosovo nisu dobrovoljno pristupile dijalogu, sa dobrim namerama da normalizuju odnose ili postignu pomirenje, već su se takmičile ko će više da dobije, ko će više političkih poena da postigne, a međunarodni posrednici su dozvolili da u odredjenom obimu degradira diskusija i debata o primeni sporazuma“, dodao je Rašiti.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.