Panel: Gradjani Srbije i Evropske unije nisu dovoljno informisani o procesu proširenja

Gradjani Srbije i Evropske unije nisu dovoljno informisani o koristi od proširenja Unije, a vlasti na obe strane ne pokazuju volju da se to promeni, ocenili su danas u Beogradu učesnici panela „Proširenje ili produbljenje EU? Francusko i srpsko javno mnjenje o pitanju proširenja EU“.

Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan Aleksandra Tomanić je rekla da je u Francuskoj negativan stav o proširenju odlika „opšte frustracije prema Evropskoj uniji“.

„Nema dovoljno znanja o Zapadnom Balkanu. Tokom istraživanja Fondacije za otvoreno društvo većina ispitanika nije umela da locira Zapadni Balkan“, rekla je ona i dodala da Francuze proširenje odbija zbog straha od nepoznatog i od ekonomskih posledica.

Nemačka se, istakla je, za razliku od Francuske pokazala kao „jedan od retkih prijatelja proširenja“.

„Proširenje i produbljenje Evropske unije idu zajedno. U prošlosti je svako proširenje imalo za posledicu dalje produbljenje, te dve stvari nisu isključene“, rekla je Tomanić i dodala da se obe strane u procesu proširenja „nalaze u vakuumu u kojem je svima dobro, ali koji neće dugo potrajati“.

Koordinator radne grupe za proširenje u Evropskom pokretu Francuske Andi Mustafaj je istakao da je potrebno da se poveže stanovništvo Francuske i Srbije.

„Potrebno je stanovništvo informisati o svemu što se tiče ovih integracija. Šezdeset odsto stanovnika Francuske je protiv integracija Zapadnog Balkana, zato mi angažujemo istraživače da podrobnije ispitaju šta utiče na taj stav“, rekao je Mustafaj.

Dodao je da gradjani Francuske nisu ni na koji način upoznati s tim šta integracija Zapadnog Balkana može da doprinese.

„Oni koji se protive integraciji se često protive načinu na koji funkcioniše Evropska unija i smatraju da bi bolje funkcionisala sa manjim brojem država“, rekao je on.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, Luka Šterić, smatra da je „i na evropskoj i na srpskoj strani“ krivica za stav javnog mnjenja na obe strane.

„Što se tiče Evrope, to je beskonačno dug proces proširenja i loše upravljanje kriznim situacijama kao što su ekonomska i migrantska kriza i kriza sa raspodelom medicinske pomoći i vakcina. To je zatamnelo sliku Evrope kao idealnog mesta za život“, rekao je Šterić.

A u Srbiji, rekao je on, utiče jak antizapadni narativ zvaničnika i medija.

Projektna menadžerka radne grupe za proširenje u EuropaNova, Mari Konor, ocenila je da je jaka veza izmedju Francuske i Srbije, ali veza ne postoji izmedju civilnih društava na te dve strane.

„Francusko civilno društvo nije spremno na proširenje na Zapadni Balkan, iako Srbija ima dobru reputaciju u Francuskoj“, rekla je ona.

Šterić je medjutim dodao da u Srbiji nije problem u civilnom društvu, već u „nedostatku volje vlasti da se gradjani informišu“.

Konferenciju „Randevu u EU#3“ na temu „Proširenje ili produbljenje EU? Francusko i srpsko javno mnjenje o pitanju proširenja EU“ priredili su Evropski pokreti u Francuskoj i Srbiji, i Ambasada Francuske u Beogradu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.