U trendu

Petković: Sve više glasova Kurtiju poručuje da je vreme da sprovede potpisane sporazume

Direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković ocenio je danas da je sve više glasova koji premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju poručuju da je vreme da počne da sprovodi potpisane sporazume.

Kako je Petković ocenio u saopštenju, u Kurtijevoj politici „nema mesta za formiranje Zajednice srpskih opština, razgovoru o normalizaciji odnosa i pitanjima od interesa za narod Kosova i Metohije, ali ima pretnji ratom i oklopnim vozilima“.

Petković je naglasio da premijer Kosova „naručenim intervjuima i političkim pamfletima“ ne može da poljulja ugled koji je Srbija stekla na medjunarodnoj sceni.

„Samo je u paralelnoj realnosti, u kojoj živi Aljbin Kurti, moguće optužiti Beograd da u region izvozi nestabilnost, jer je upravo on taj koji svojim jednostranim, nasilnim akcijama i zapaljivim izjavama narušava teško stečeni mir na prostoru Kosova i Metohije, ali i šire“, rekao je Petković.

Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je u intervjuu za podgoričku Pobjedu da je „Srbija najveći problem Kosova“ i zamerio na naklonjenosti ka Moskvi i odnosu prema zemljama Zapadnog Balkana.

Kurti: Srbija je najveći problem Kosova, ponaša se kao mala Rusija

Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je danas da se Srbija „prema zemljama nastalim raspadom Jugoslavije“ ponaša kao „mala Rusija, odnosno paternalistički i hegemonistički“.Kurti je u intervjuu za podgoričku Pobjedu rekao da je Srbija, „koja ne može ni da zamisli, ni da prihvati Kosovo kao ravnopravnu državu-suseda“, najveći problem Kosova.

Kako je dodao, „odnosi Kosova i Srbije“ su isti kao pre dva meseca – „niti su bolji, niti su lošiji“.
„Imamo posla sa državom koja ne priznaje Kosovo, koja je autokratska i naklonjena Moskvi. Sa druge strane, Kosovo je nezavisna i suverena država, ima svoj teritorijalni integritet, ali i mnogo problema“, rekao je Kurti.

On je ocenio da trenutna situacija na Zapadnom Balkanu izgleda kao „minijaturna replika Ruske Federacije“ i da se Srbija na Zapadnom Balkanu ponaša kao Rusija u svom susedstvu – „bosanskohercegovački entitet Republiku Srpsku pokušava da pretvori u Belorusiju, a Crnu Goru u Ukrajinu“.

„Suštinski, Srbija ne priznaje državnost zemalja koje nisu članice EU – Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, čak i Severnu Makedoniju. Naprotiv, ove države smatra privremenim i svim svojim kapacitetima se angažuje kako bi uništila njihovu državnost“, rekao je Kurti.

Govoreći o projektu Otvoreni Balkan, on je kazao da taj projekat „ne može postojati „sve dok je Srbija zatvorena za Kosovo, dok ne prihvata pasoše, identifikacijske dokumente, diplome i kosovske pečate“.

„Otvoreni Balkan više liči na Balkan koji je otvoren za uticaje sa istoka, posebno iz Rusije i Kine. Otvoren za autokratiju, korupciju, ratne zločince… Sve suprotno europskim vrednostima demokratije i vladavine prava“, kazao je Kurti.

Prema njegovim rečima, Otvoreni Balkan podrazumeva da i ostale zemlje Zapadnog Balkana ostanu otvorene prema Rusiji i Kini.

„Kosovo se protivi toj nameri, insistirajući na tome da je Evropa naš kontinent, a EU naša sudbina“, istakao je Kurti.

Analitičari: Vlada Kosova želi da ZSO formira na osnovu odluke Ustavnog suda Kosova

Analitičari procesa dijaloga Beograda i Prištine ocenili su danas da se kategorično odbijanje Vlade Kosova o osnivanju bilo kakve jednoetničke asocijacije vidi kao način da se dodje do primene odluke Ustavnog suda o sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO).

Prema njihovim rečima, iako je pojačan medjunarodni pritisak na implementaciju Briselskog sporazuma, od Vlade se traži više strategije i diplomatije u pogledu odbijanja ZSO sa izvršnim ovlašćenjima.

Analitičar Gazmir Racije za prištinsku agenciju KosovaPres rekao je da „ZSO treba osnovati, ali da ne treba dozvoliti izvršna ovlašćenja“.

On je ocenio da svaki novi dokument koji bude usvojen za formiranje ZSO treba da prodje ocenu ustavnosti pred Ustavnim sudom.

Raci, koji je bio deo ekipe bivšeg šefa pregovaračke grupe Edite Tahiri, kazao je da su se medjunarodna zajednica, pa i Srbija, složile oko toga.

„ZSO treba da se formira na osnovu odluke Ustavnog suda i ne treba da ima ovlašćenja izvan Ustava Kosova. Medjunarodna zajednica, EU i SAD su se u sporazumu iz 2015. složile da svaku novu odluku ili novi dokument koji se odnosi na ZSO treba da oceni Ustavni sud“, kazao je Raci.

Kategorično odbijanje Kurtijeve vlade za formiranje ZSO Raci vidi više kao „metod za podizanje nivoa zahteva kako bi se došlo do njenog formiranja shodno odluci Ustavnog suda“.

„To su metode koje naša nova Vlada koristi za pregovaračkim stolom, podižući nivo najviših zahteva kako bi došla na poziciju mišljenja Ustavnog suda“, dodao je Raci.

Profesor medjunarodnih odnosa Dritero Arifi ocenio je da je politički pritisak medjunarodne zajednice na Kosovo značajno povećan, ali da bi stav izvršne vlasti trebalo da bude više strateški i diplomatski u odnosu na ZSO.

„Može se reći da ima prostora za diskusiju o ZSO, ali to treba malo drugačije politički preformulisati, jer je to medjunarodni ugovor i mi imamo obavezu da ga sprovodimo. Ali treba da budemo agilniji po tom pitanju i da kažemo da primena asocijacije može da stupi na snagu tek kada nas Srbija prizna. Mi to prihvatamo tako, ali u drugim oblicima. Moramo biti više diplomatski po ovom pitanju da bismo se oslobodili pritiska i prebacili ga na drugu stranu“, rekao je Arifi.

Poštovanje briselskih sporazuma stalno traži Evropska unija, a to je zatražio i predsednik Slovenije Borut Pahor tokom poslednje posete Kosovu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar