„Platićete!“ Novi prištinski alarm za hitnu reakciju Brisela

Nismo dugo čekali na novo buđenje Prištine u sporazumu CEFTA. Od kako je krajem januara, posredstvom UNMIK-a, preuzela predsedavanje Centralno-evropskim savezom o slobodnoj trgovini, ovonedeljno povećanje poreza na srpsku robu od 10 odsto, i ne samo njenu, od strane Prištine — već je viđeno.
Priština je kršenju sporazuma pribegla i krajem jula, kada je na pojedine vrste voća, povrća i kukuruza uvela poreze od 30 odsto. Tada je ministar trgovine Rasim Ljajić to okarakterisao kao defakto izlazak Kosova i Metohije iz CEFTA.

„Malo vremena prođe, a oni uvedu novu vancarinsku barijeru, nekada prema jednoj, nekada prema drugoj zemlji“, naveo je tada Ljajić i upozorio da ovo ponašanje mora da prestane ili da Priština formalno izađe iz CEFTA.

Nit je izašla, niti je prestala.

O protekcionističkoj meri Prištine Vlada Srbije je odmah obavestila međunarodne organizacije i CEFTA, kao i Brisel. Da li će najnovija odluka da za 10 odsto podigne porez na uvoz robe iz Srbije biti kratkog daha, pogotovo posle brojnih reagovanja?

Sagovornik Sputnjika, savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Đurđević, nije mogao da procenjuje, ali je rekao da je tim povodom PKS danas uputila pisma na više adresa.

„Mi smo danas pisali i evropskim institucijama i CEFTA sekretarijatu i Evrokomori i partnerskim komorama u EU. Osvrnuli smo se na saradnju u regionu, na saradnju dve komore, na nužnost nesmetanog funkcionisanja poslovanja i ekonomije i ekonomskog razvoja i videćemo ko može tu da reaguje“, rekao je Đurđević.

Ljajić je ocenio da je ovo „alarm za hitnu reakciju“, pre svega Evropske unije, koja je svojevremeno bila pokrovitelj CEFTA sporazuma.

Reagovala je i portparolka šefice EU diplomatije Maja Kocijančič, koja je od Prištine zatražila da odmah povuče odluku o povećanju poreza od 10 odsto na svu robu kupljenu kako u Srbiji, tako i Bosni i Hercegovini.

Srpska preduzeća su, po podacima PKS, prošle godine plasirala robu na KiM vrednu 440 miliona evra. Predsednik kosovske privredne komore Berat Rukići, međutim, misli da je reč o brojki od 600 miliona evra, jer im, kako kaže, sever Kosova nije pod kontrolom.

Srpski zvaničnici, kako Đurđević, tako i predsednik Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, smatraju da je reč o političkoj odluci.

Đurđević je mišljenja da je potez Prištine odraz stanja u kome se nalazi dijalog o normalizaciji odnosa sa Beogradom, koji je po rečima Đurića, ovakvom odlukom kosovskih vlasti — blokiran na svim nivoima.

„Nužan preduslov za nastavak Briselskog dijaloga je momentalno ukidanje ove štetočinske i protivpravne odluke“, rekao je šef Kancelarije za KiM u vladi Srbije.

Kosovski ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli je, praktično, potvrdio da je reč o političkoj odluci i da je to, kako je njegove reči prenela Slobodna Evropa, „samo prva od odluka kojima će Srbija platiti cenu“.

„Koja je svrha sporazuma CEFTA ukoliko dve države, Srbija i BiH, odbijaju da komuniciraju sa kosovskom vladom, jer nas ne priznaju kao državu, koja je jedna od članica te inicijative koju nazivamo evropskom, a koja je sve osim evropske“, upitao se Astrit Panđa iz Kluba proizvođača Kosova.

Objašnjavajući reagovanje EU koje ne ostavlja nikakvu dilemu po pitanju prištinske odluke, Đurđević kaže da je ono odgovor na kršenje nekoliko sporazuma koje EU ima sa Kosovom. Ono što obeshrabruje, kaže on, to su izjave pojedinih država članica koje se odnose uopšte na rešavanje pitanja Beograda i Prištine.

(Sputnjik)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike