U trendu

Ponoš: Srbiji treba prosperitet, a ne stabilnost na niskom nivou razvoja

 Potpredsednik Narodne stranke Zdravko Ponoš izjavio je danas da je gradjanima Srbije potreban prosperitet, a ne stabilnost na niskom nivou razvoja, saopšteno je iz Narodne stranke.

„Ne sumnjam da je nekim uticajnim Evropljanima najvažnija stabilnost regiona, ali gradjanima Srbije je neophodan prosperitet“, rekao je Ponoš televiziji Nova S, povodom izjave poslanice Evropskog parlamenta Viole fon Kramom da ona ne vidi razlog za prevremene izbore u Srbiji i da je „Evropi najvažnija stabilnost regiona“.

Ponoš je izjavu izvestioca Evropskog parlamenta Vladimira Bilčika da su potrebni uslovi za fer izbore u Srbiji ocenio kao „priznanje da su junski izbori bili neregularni i da bi trebalo ponoviti izbore, što je potvrda ispravnosti i uspeha bojkota“.

Potpredsednik Narodne stranke je naveo da je optimista da će „prava opozicija“ doći do zajedničkog stava za nastup u dijalogu sa vlašću o izbornim uslovima uz posredovanje EU, ali da je pitanje da li će ti razgovori početi i završiti se na vreme, kako bi moglo da bude primenjeno ono što je dogovoreno.

„Rezultate u dijalogu moguće je postići u razumnom roku ako opoziciju i vlast budu predstavljala po dva pregovarača uz jednog ili dva medijatora iz Evropskog parlamenta. Ako opozicija ne može da se dogovori o platformi i dva imena koja bi je zastupala, onda ne bi trebalo ni da idemo na izbore. To bi bilo polaganje ispita zrelosti opozicije – da li možemo da se okupimo oko dva imena“, rekao je Ponoš.

Ponoš je istakao da Narodna stranka „nije previše oduševljena idejom da se formira ministarstvo za izbore“, jer bi to značilo da je opozicija na mala vrata ušla u vlast i da bi „time dala legitimitet Vladi za koju tvrdi da je nelegitimna jer je proizašla iz nelegitimne Skupštine proizašle iz izbora koje je opozicija bojkotovala“.

„Svesni smo, medjutim, da su u ovoj fazi potrebna nelinearlna rešenja jer postojeći normativni ambijent ne daje rezultate. Pokušavamo da od 2000. godine primenimo rešenja koja su dobra u Holandiji i to ide teško, jer je nemoguće odjednom preći iz opanka na štiklu od 12 centimetara“, rekao je Ponoš.

Ponoš je dodao da je „realno naći prelazne forme za ključne stvari za tri perioda – dijalog koji bi trebalo da do odredjenog roka da rezultat, period do izbora, izmedju šest i devet meseci, tokom kojeg bi se dogovoreno primenilo i na kraju kako izgleda sam izborni dan uz razdvajanje izbora na različitim nivoima“.

„Posebno ministarstvo nije rešenje, ali nam treba neko koordinaciono telo sa posebnim ovlašćenjima, sastavljeno na paritetnom principu, koje bi nadgledalo implemantaciju dogovorenog. Mora da se spreči majorizacija od strane vlasti, posebno u društvu sa urušenim institucijama“, rekao je Ponoš.

Ponoš je dodao da „treba razgovarati i o odgovarajućoj formi pariteta u REM-u i uredništvu Radio-televizije Srbije“.

„Možda nam je potreban i neko sa strane ko bi imao ‘zlatnu akciju’, možda neko iz EU“, rekao je Ponoš.

Upitan da li je Narodna stranka dobila poziv da se pridruži platformi Stranke slobode i pravde, Demokratske stranke i Pokreta slobodnih gradjana, Ponoš je odgovorio da su upoznati za tom platformom i da u njoj nema mnogo niovih elemenata u odnosu na skicu koja je uradjena „dok je funkcionisala Udružena opozicija Srbije“.

„Primili smo to k znanju, ali smo posvećeni razgovorima u drugom formatu. Skupština slobodne Srbije je ponudila dobre usluge i pozvala Narodnu stranku, SSP, DS i Dveri da zajednički utvrdimo zahteve za dijalog. To ide u dobrom smeru“, rekao je Ponoš.

Ponoš, koji je i bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, rekao je povodom afere prisluškivanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je bivši načelnik Službe za istražne metode MUP-a Dejan Milenković, koji je nedavno saslušan u policiji, bio „lojalan svojoj tadašnjoj šefici Dijani Hrkalović i da je sigurno radio sve što mu je naredjeno“.

„On bi trebalo da kaže šta je radio i da li su tačne priče da prisluškivanja osoba koje sada više nisu medju živima nisu nikada stigla do tužilaštva, nego su završila u njegovom stolu ili stolu njegove šefice“, rekao je Ponoš.

Ponoš je dodao da je „tu postojala i druga ekipa bliska Dijani Hrkalović, koja je imala kancelariju do njene, posebnu opremu, džipove i specijalan status, a tu ekipu je vodio Srećko Lazić“.

„Ta ekipa više ne postoji. Šta su oni radili i za čije potrebe? Da li su se bavili novinarima i političarima?“, rekao je Ponoš.

Ponoš je ocenio da su se „za upravljačem promenile ekipe, a da je priča ostala manje-više ista“.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.