Precrtavaju li Amerikanci EU u kosovskim pregovorima

Otkako su Sjedinjene Države imenovale Metjua Palmera za specijalnog predstavnika za Zapadni Balkan ne prestaje licitiranje koje bi evropske zemlje mogle da kandiduju svoje predstavnike za dijalog Beograda i Prištine. Ipak, suštinsko pitanje koja se postavlja jeste da li bi to dovelo do promene formata dijaloga koji bi doveo do opšteprihvaćenog rešenja?

Situaciju nije razjasnila ni nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je posle susreta sa srpskom premijerkom Anom Brnabić rekla da ne može ništa da kaže u vezi sa informacijama koje su se pojavile da bi Nemačka i Francuska mogle da imenuju specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine.

Ko će povući prvi potez

Miroslav Stojanović, dugogodišnji dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke, kaže da Kosovo postaje ne samo evropska, već tema šireg značaja, i da se velike svetske sile zapravo takmiče ko će povući prve poteze.

„Sjedinjene Države su dosad sa strane pratile ceo proces pregovora Beograda i Prištine, imale su svoje ljude u Briselu ali u senci. Vraćamo se na period od devedesetih kada je Vašington puštao Evropu da ključanje u samoj Jugoslaviji artikuliše na miran način ali to nisu uspeli, zbog toga su Amerikanci intervenisali. Slično se i sada događa — neuspeh Mogerinijeve je očigledan, ali treba podsetiti da su u taj prostor uleteli Nemci i Francuzi. Smatram da će sve ići ka formatu nove kontakt grupe u koju bi mogli da se priključe i Rusi“, rekao je Stojanović.

Bivši ambasador Srbije u Beču i Berlinu Milovan Božinović smatra da je u EU sazrela svest da dosadašnji put ne vodi ka cilju.

„I u Nemačkoj shvataju da kosovski proces vegetira i zato se ide ka novom Dejtonu, u koji bi morala da bude uključena i Rusija, koja ima legitimne interese. Ipak, teško je predvideti kako će se stvari razvijati, a uspeh naše spoljne politike jeste to što se i dalje u određenoj meri pitamo za Kosovo“, naglasio je Božović.

Hoće li sile slediti SAD

Za asistenta Fakulteta političkih nauka Stefana Surlića ključno je pitanje da li će velike sile odrediti jednog pregovarača koga će nazvati specijalnim izaslanikom. Prema njegovom mišljenju, Metju Palmer nema nikakva veća ovlašćenja koja idu uz titulu specijalnog izaslanika. Surlić navodi da se sada samo postavlja pitanje hoće li i ostale svetske sile slediti američki primer i podseća da Nemačka ima veliki broj stručnjaka koji se bave problemom KiM. Ipak, on tvrdi da ovo nije prestanak dijaloga pod pokroviteljstvom EU.

„Već je dogovoreno da pokrovitelj i medijator formalno bude novi šef za spoljnu politiku i Bezbednost Španac Žozep Borelj. Zasad i Palmer navodi da će podržavati dijalog u okviru EU, a isto tako i pismo ambasadora Kvinte govori da postoji zajednička diplomatska strategija zapadnih zemalja. Znamo, međutim, da će SAD biti ključne u postizanju tog sporazuma, ali zasigurno u EU neće dozvoliti da budu proglašeni za neuspelog aktera u medijaciji, što znači da će zadržati ljušturu glavnog pokrovitelja dijaloga Beograda i Prištine“, izjavio je Surlić.

(Sputnjik)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.