Procurili detalji sastanka u Berlinu

Na samitu Zapadnog Balkana domaćini Angela Merkel i Emanuel Makron poručili su da je kosovski dijalog dobio razmere koje nisu u skladu sa stavovima EU.

Kako se navodi, to se pre svega odnosi na rešenje kosovskog problema koje bi podrazumevalo razgraničenje Srba i Albanaca, odnosno teritorija gde su većina, što je ideja koju su prihvatili delovi američke administracije i davali vetar u ledja stranama u dijalogu da idu u tom pravcu.

Vodeće članice EU, Nemačka i Francuska, sastankom u Berlinu na kome je pokušano restartovanje pregovora o Kosovu i vraćanje pronalaženja rešenja pod okriljem Unije, nastoje da iskljuće administraciju predsednika SAD Donalda Trampa iz kosovoskog procesa, piše danas Blic u članku o tome šta se dešavalo iza kulisa sastanka.

„Na samitu je jasno dato do znanja da ‘nema igre granicama’ na Balkanu i u okviru Evrope,“ rekao je za Blic visokopozicionirani strani diplomata.

Ta ideja se u vodećim EU državama a posebno u Nemačkoj, tumači kao stvaranje žarišta i pokušaj dodatnog demontiranja evropskog prostora preko Balkana.

„Bilo kakvo menanje granica otvara pitanje Republike Srpske, ali i velike Albanije, i mi to vidimo kao klicu haosa koji bi gotovo sigurno lančano usledio, kada je reč o evropskoj administraciji smatramo da je sastanak u Berlinu sprečavanje u poslednjem trenutku.

Nadamo se da će nastavkom samita u Parizu tako i ostati“, rekao je Blicov izvor.

Sagovornik Blica je dodao da nema igara sa granicama i Trampovom administracijom na prostoru Evrope ako se žele evropske pare i donacije koje prednjače, ukazavši da dodatno Priština želi viznu liberalizaciju.

Izvor je kazao da u Berlinu nije vršen pritisak da se prizna Kosovo, da to ne spada u hitne stvar, a da se kao hitno smatra vladavina prava, demokratija, borba protiv kriminala.

Kako navodi Blic, predstavnici Prištine posebno Hašim Tači, odbijaju ovakvu verziju dogadjaja i „čekaju pomoć Amerikanaca“.

Pominjala se i mogućnost da se takse koje su uvedene na srpsku robu suspenduju na šest ili četiri meseca a Merkelova i Makron nudili su da u tom slučaju lično udju u dijalog između Beograda i Prištine, navodi izvor Blica iz diplomatskih krugova i dodaje da kao što se može videti iz daljeg razvoja dogadjaja, ponuda nije prihvaćena.

Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović kazala je za Blic da bi Merkelova i Makron uskoro morali da pokažu kapacitet na prvom testu, da ubede Prištinu da povuče jednostrane tarife koje su onemogućile dijalog.

Joksimović je navela da je nelogično misliti da oni nisu i do sada bili posredno uključeni posredstvom svojih delova adminstracije u svim EU institucijama, a posebno u okviru Evropske spoljnopolitičke službe.

To bi značilo da je zajednička spoljna i bezbednosna politika EU, u okviru koje je Briselski sporazum i dijalog, bila nekoordinirana i ne do kraja usaglašena, rekla je Joksimović. Ona je ukazala da direktno uključivanje može da bude namera da se delimično menja način vođenja i koordinacije zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU.

Joksimovć je rekla da ne zna kako će to uticati na dalji tok dijaloga ali da bi pre svega trebalo da pokažu kapacitet, a to je da ubede Prištinu da povuče jednostrane tarife koje su onemogućile dijalog.

Sledeći sastanak dogovoren je, kako navodi Blic, za 1. jul u Parizu, da bi se ponovo pokušalo pronalaženje rešenja za nastavak dijaloga koji je zapao u ćorsokak zbog taksi od 100 odsto koje je na robu iz Srbije i BiH uvelo Kosovo.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.