Profesor medjunarodnog prava: Kosovo se oduvek posmatra kao zaseban slučaj
Načelo o nepromenjivosti granica na Balkanu možda ne bi moralo da važi za Kosovo, pošto je medjunarodna zajednica Kosovo oduvek posmatrala kao zaseban slučaj, kao „sui generis“, ocenio je za bečki list Viner cajtung profesor medjunarodnog prava Peter Hilpold.
Hilpold navodi da nije ubedljiva kritika da pomeranje granica vodi podeli po etničkim linijama što se dosad pokušavalo sprečiti u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, preneo je danas Dojče vele.
Na tvrdnju da bi promena granica bila medjunarodni presedan, Hilpold navodi da je „Kosovo oduvek od medjunarodne zajednice tretirano kao poseban slučaj, kao ‘sui generis'“.
„Protiv takve razmene teritorija odmah su se čuli veoma kritički glasovi: u prvoj liniji se ističe da ovakav rasplet vodi problematičnim pomeranjima granica i povlačenju granica duž etničkih linija što se uvek pokušavalo sprečiti tokom razrešavanja jugoslovenskih konflikata. Ali ta primedba nije baš ubedljiva: raspad Jugoslavije je, naprotiv, bio veoma odredjen etničko-religioznim elementima“, naveo je Hilpold.
Profesor s Univerzieta u Insbruku dodaje da bi planirana razmena teritorija obuhvatila relativno male oblasti i da se takvom rešenju sa stanovišta medjunarodnog prava malo šta može zameriti ako tamošne stanovništvo pristane na to.
„Kako bi se osiguralo da se ne ponove zlehude epizode prošlosti, takva razmena bi morala biti na apsolutno dobrovoljnoj bazi i osigurana brojnim garancijama“, naveo je Hilpold.
On navodi da razmena teritorija primarno ima unutrašnjepolitički značaj i da je „odlučujuća tačka“ da Srbija prizna Kosovo. „A to se – kako bi se moglo zastupati na unutrašnjem planu – mora pravdati ‘protivuslugama’. A na Kosovu to opet pretpostavlja odgovarajuće teritorijalne protivusluge od Srbije“, dodao je.
Hilpold navodi da se kosovski problem mora rešiti, jer se „dalji nastavak ‘statusa kvo’ sa državnošću u zoni sumraka i malodušnom politikom priznanja nezavisnosti suprotstavlja daljim koracima za rešenja na Balkanu i više nikome od zainteresovanih strana ne donosi dobro“.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.