Ruski akademik otkriva kako da Srbija zadrži Kosovo
Konflikt između Beograda i Prištine, po svemu sudeći, trajaće poprilično dugo ukoliko Srbija nastoji da to pitanje razreši u svoju korist, međutim onda se postavlja drugo pitanje — šta raditi sa procesom ulaska Srbije u sastav Evropske unije, izjavio je direktor Instituta za slovenske studije Ruske akademije nauka Konstantin Nikiforov.
On je u izjavi za Sputnjik rekao da ukoliko postoji želja da se pitanje Kosova razreši u korist Srbije, onda je potrebno revidirati ili zamrznuti proces ulaska u EU.
„Sve je ovo veoma komplikovano. Vlast Srbije kao da to ne želi, već potencira na integraciji Srbije u sastav EU. Međutim, ne vidim kako je moguće spojiti te dve stvari — zamrzavanje rešavanja pitanja Kosova i ulazak u EU“, istakao je on.
Objašnjavajući kome u korist ide to da konflikt traje dugo, Nikiforov je rekao da postoje oprečni stavovi — neki su mišljenja da to ide naruku Srbiji, da će se nešto promeniti u svetu i da će to odgovarati Beogradu, dok drugi tvrde da vreme radi za Albance, jer što se duže nalaze u stanju faktičke nezavisnosti, položaj njihove kvazidržave postaje sve čvršći.
Ruski akademik je rekao i da ne misli da bi zamrzavanje kosovskog problema u današnjim uslovima bila toliko loša stvar po Srbiju, te je uporedio situaciju sa Prištinom sa problemom Severnog Kipra.
Govoreći o stavu Rusije po pitanju Kosova, Nikiforov je rekao da za razliku od Zapada koji insistira na tome da kosovski problem što pre reši, Moskva nastoji da podrži samo onaj dogovor koji bude postignut na saglasnost obeju strana.
O ruskoj spoljnoj politici devedesetih godina
Inače, Nikiforov boravi u poseti Beogradu gde je učestvovao na konferenciji „Srpsko-ruski odnosi u epohi krupnih političkih promena“, na kojoj je govorio o politici Rusije prema jugoslovenskoj krizi devedesetih godina prošlog veka.
On je tokom izlaganja rekao da ruska spoljna politika tokom tog perioda nije bila dalekovida u strateškom smislu.
„Bavljenje novom ideologijom umesto deideologizacije i monopolizam resora prilikom donošenja odluka bili su tada prioritet za Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, i to u jeku svih dešavanja devedesetih godina prošlog veka koja su bila prelomna za Evropu, ali i čitav svet. Raspao se stari bipolarni sistem i formiralo se nešto novo, a to je uticalo na izbijanje jugoslovenske krize, a Ministarstvo inostranih poslova Rusije to dugo nije shvatalo“, ocenio je.
Prema njegovim rečima, u međuvremenu, 1993. godine je doneta principijelna odluka o širenju NATO-a i tada su počela aktivna mešanja Alijanse u krize širom sveta, posebno u krizu u Bosni i Hercegovini koja je u to vreme bila u prvom planu.
Dodao je i da je problem bio taj što Rusiji početkom devedesetih godina nije bilo neophodno da učestvuje u procesima koji su se dešavali na Balkanu, samim tim i politika Rusije prema Balkanu nije mogla biti adekvatna.
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.