Spasojević (SRS): Država da zaštiti ćirilicu, nek se ugleda na radikale
Član Centralne otadžbinske uprave Srpske radikalne stranke (SRS) Siniša Spasojević pozvao je danas vlast na nacionalnom nivou da zaštiti ćirilicu upućujući je na dobar primer Bajine Bašte, gdje je on odbornik.
„Od svog nastanka SRS se zalaže za očuvanje nacionalnih vrednosti. U Bajinoj Bašti smo naišli na razumevanje za naše dobro argumentovane predloge da se zaštiti ćirilica, dobivši punu podršku. Tako da je Bajina Bašta prva lokalna samouprava koja je donela Deklaraciju o zaštiti ćirilice“, izjavio je Spasojević, predsednik Opštinskog odbora SRS.
„Mi smo pre donošenja Deklaracije 2019, kojom su predvidjene broje mere da zaštitimo naše pismo“, podsetio je Spasojević, „kroz naše aktivnosti počeli da menjamo postojeću praksu, jer je dosta toga, od lokalnih akata do planova, programa, bilo na latinici“.
„Smatrali smo da je to neprihvatljivo i počeli smo da insistiramo da bude na ćirilici. Zatim smo otišli korak dalje – doneli smo Deklaraciju. Ono što je meni lično drago, svi su je odbornici u današnjem sazivu prihvatili, Deklaracija je doneta jednoglasno“, istakao je Spasojević, govoreći o aktivnostima koje je SRS sprovela u zaštiti ćirilice.
Sprovodjenjem jedne od njenih najvažnijih mera, kako je objasnio, osnovana je manifestacija „Ćirilična baština“ postavši za vrlo krato vreme na kulturnom nebu Srbije jedna od najprestižnijih, pa je dobila i nagradu Ministarstva kulture – „Kulturni obrazac godine“
Prema rečima Spasojevića, ona pomaže i da se na jednom mestu sagledaju svi problemi ali i načini za njihovo rešavanje kako bi se što bolje promovisao srpski jezik i književnost.
„Takodje i celokupna srpska kultura. Pogotovo jer je Bajina Bašta mesto gde je u srednjem veku postojala čuvena Račanska prepisivačka škola, pri manastiru Rača. U jedno vreme preko 300 monaha je prepisivalo knjige i u najtežim prilikama turskog ropstva sačuvalo našu pismenost i ćirilcu“, ukazao je Stojanović i dodao:“Relativno skoro podneli smo inicijativu da Bajina Bašta dobije i ‘Park ćirilice'“.
Ipak, Spasojević je naglasio da su to pojedinačni koraci i ma koliko je ponosan na Bajinu Baštu, i na to što su radikali uspeli da pitanje ćirilice stave u žižu interesovanja, neophodno je na nacionalnom nivou rešiti pitanje očuvanja pisma.
Kako je podsetio, povremeno se u javnosti pojavi priča iz vlasti ili nekih neformalnih grupa da će se doneti Zakon o zaštiti ćirilici, pa to naprasno nestane.
On je odbacio prigovore koji se mogu čuti ponekad u javnosti da ćirilicu ne razumeju stranci, pogotovo turisti, napominjući da je iz opštine koja je medju vodećim u toj oblasti. Imamo princip, uvek je ćirilica primarno pismo na našim tablama, ali je, naravno, za strance tu engleski, ruski, sad sve više i kineski jezik. Dodvoravanje nije dobar način ponašanja ni u kulturnom ni u turističkom smislu. Neke osobenosti, izmedju ostalog i ćirilica, mogu samo da budu naša prednost“, naglasio je Spasojević, uz opasku da na kineskom zidu siguro nećete videti ništa druga nego kineska slova.
„Zašto u Srbiji ćirica ne bi bila naš zaštitni znak, nešto po čemu bi nas prepoznavali stranci u odnosu na druge“, ukazao je Spasojević.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.