U trendu

Srbija i Hrvatska se ubrzano naoružavaju pod izgovorom pretnji iz regiona

Srbija i Hrvatska troše najviše novca za odbranu na Zapadnom Balkanu, a kako je istaknuto na predstavljanju izveštaja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) naoružavanje se u ovom regionu shvata kao pretnja susedima, ali i kao opravdanje za sopstveno naoružavanje.

Kako je na skupu održanom danas istakla istraživačica BCBP Marija Ignjatijević u čitavom regionu, a posebno u Srbiji, nabavka naoružanja se obavlja ad hok, u skladu sa spoljnopolitičkim interesima, a ne prema planovima i potrebama vojske.

Takodje, istraživanje „Transparentni sistemi odbrane za bezbedniji regon“ pokazuju da postoje velike razlike izmedju planiranih troškova za odbranu na početku godine u budžetu i stvarnih troškova koji se utvrdjuju na kraju godine, prenosi Glas Amerike.

Tu prednjači Srbija, koja je, kako kaže Ignjatijević, 2020. godine dostigla nivo izdvajanja za odbranu od dva odsto ukupnog budžeta.
„Recimo, u 2021. godini, to jest prošle godine je budžet za odbranu tokom godine uvećan za skoro 50 odsto. I to se dešavalo i ranijih godina – u 2018. i 2020. godini je tokom godine prebacivanjem sredstava iz budžetskih rezervi na naoružanje budžet za odbranu uvećan 20 do 30 procenata“, istakla je Ignjatijević i napomenula da se ulaganja u odbranu ne moraju nužno posmatrati kao naoružavanje, već i kao obnova i modernizacija zastarelih sistema odbrane nasledjenih iz bivše Jugoslavije.

U slučaju Hrvatske, kaže Ignjatijević, postoje velike razlike u onome što se ističe u zvaničnim državnim dokumentima i onoga što te zemlje prijavljuju NATO-u i nalazi se u NATO bazi podataka.

Prema njenim rečima, Srbija ne objavljuje ni podatke o donacijama iz Rusije i Belorusije, iako je reč o tenkovima, borbenim vozilima ili avionima, a to se, kako kaže, pravda objašnjanjem da je reč o poverljivim stranim podacima koji nisu za javnost.

U Albaniji su troškovi odbrane najmanje transparentni, a zanimljivo je i da Bosna i Hercegovina troši najmanje novca za odbranu, pre svega zbog blokade centralne vlasti.

U istraživanju su analizirani i militaristički narativi u regionu, pre svega u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, i – kako je istakao istraživač BCBP Luka Šterić uočena je takozvana „bezbednosna dilema“ u kojoj se naoružavanje jedne od strana, odnosno suseda predstavlja kao bezbednosna pretnja.

Kako je rečeno na skupu, sve se to najčešće koristi za unutrašnju upotrebu gde je lideri država predstavljaju kao zaštitnici nacionalnih interesa i prepreke da se ponove momenti iz bliže ili dalje istorije.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Pošalji komentar