Srbija napreduje u usaglašavanju spoljne politike sa EU, ali zaostaje za susedima

Srbija je tokom 2019. zabeležila rast usaglašavanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU, ali je i dalje po tom pitanju slabija od svih suseda i kandidata za članstvo u EU, pokazala je nova analiza Centra za medjunarodne i bezbednosne poslove (ISAC).

Glavni razlozi za neslaganje sa spoljnopolitičkim deklaracijama EU bili su i tokom 2019. Kosovo i čuvanje dobrih odnosa sa Rusijom i Kinom, navodi se u godišnjoj analizi.

Tokom 2019. Srbija se usaglasila sa 52 od ukupno 91 deklaracije EU, što je 57 odsto. Prethodne, 2018. godine, usaglašenost Srbije sa spoljnopolitičlkim deklaracijama i merama EU bila je 52 odsto.

Uskladjivanje sa spoljnom politikom EU obuhvaćeno je poglavljem 31 (zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika) u pregovorima Srbije i EU.

Najbolja u prihvatanju spoljne politike EU tokom 2019. medju zemljama kandidatima za članstvo bila je Albanija koja se usaglasila sa Briselom 100 odsto, Crna Gora beleži usaglašenost 99 odsto, Severna Makedonija 88 odsto, a BiH 59 odsto.

Srbija je takodje manje uskladjena u odnosu na zemlje Evropskog ekonomskog prostora – Island, Lihtenštajn i Norvešku, a od zemalja Istočnog partnerstva, Moldavija i Ukrajina imaju veći procenat usaglašenosti.

Od ukupnog broja deklaracija EU sa kojima se Srbija nije saglasila, 11 se odnosi na mešanje Rusije u ukrajinsku krizu i povezane dogadjaje, devet na krizu u Venecueli, po tri na Hong Kong i Iran, po dve na Mjanmar, Siriju i Nikaragvu i po jedna na Belorusiju, Gvatemalu, BiH, Burundi, Pridnjestrovlje i sankcije protiv osoba osumnjičenih za upotrebu hemijskog oružja, navodi se u analizi ISAC fonda.

U više slučajeva, dodaje se, stav Srbije prema nekoj deklaraciji EU zavisio je od toga kakav je odnos zemlje na koju se deklaracija odnosi prema Kosovu, konkretno kako ta zemlja glasa o članstvu Kosova u Interpolu i Unesku.

Srbija se na primer nije saglasila sa rezolucijama koje se odnose na Gvatemalu i Iran jer te zemlje ne priznaju Kosovo. Od ranijeg stava Beograd je odustao i kada je reč o Belorusiji pošto je 2012. Srbija prihvatila deklaraciju EU kojom se uvode restriktivne mere Belorusiji ali se 2019. nije saglasila sa njihovim produžetkom.

ISAC navodi da to verovatno ima veze s nepristajanjem Belorusije da prizna Kosovo ali i vojnom i poltičkom saradnjom sa tom zemljom čiji je najbolji primer nedavna poseta predsednika Aleksandra Lukašenka Beogradu.

Srbija se nije saglasila ni sa deklaracijama kojima se produžavaju restriktivne mere protiv BiH držeći se prakse da ne prihvata deklaracije koje se odnose na sukobe u bivšoj Jugoslaviji.

Kao najinteresantniji primer tokom 2019. ISAC je u analizi naveo deklaracije EU o Venecueli navodeći da se od početka krize u toj zemlji Srbija nije usaglašavala sa deklaracijama EU ali je u prvoj polovini 2019. počela da pokazuje izvestan napredak na tom planu. Kao razloge ISAC vidi to što se početkom godine činilo da podrška Rusije Venecueli slabi, ali se onda uključila Kina pa je Srbija opet počela da se uzdržava od prihvatanja deklaracija o toj zemlji.

Navedeni primeri, dodaje se u analizi, pokazuju da u ogromnoj većini slučajeva Srbija nije prihvatala deklaracije koje su usmerene na entitete i/ili gradjane zemalja koje nisu priznale Kosovo.

Podseća se medjutim da se prihvatanjem pregovaračkog okvira o pristupanju EU, a samim tim i sadržaja poglavlja 35, Srbija obavezala na normalizaciju odnosa s Prištinom i da bi konačan rezultat tog procesa, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji, trebalo da reši izazove sa kojima se Srbija suočava i da otvori put ka članstvu u EU.

Medjutim, Srbija smatra da to ne sprečava dalje spoljnopolitičke akcije usmerene ka sprečavanju novih priznanja nezavisnosti Kosova, poništavanju nekih priznanja, i sprečavanju ulaska Prištine u medjunarodne organizacije poput Uneska ili Interpola, navodi ISAC u analizi.

Dodaje se takodje da se Srbija tokom 2019. uskladila s nekim deklaracijama EU koje su se ranijih godina pokazale problematičnim, poput deklaracija koje se odnose na Demokratsku Republiku Kongo i Zimbabve.

Harmonizacija spoljne politike sa politikom EU očekuje se od svih partnerskih zemalja – kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, članica Evropske ekonomske oblasti (EEA) koje nisu u EU i članica Istočnog partnerstva.

Nova godišnja analiza ISAC fonda pokazala je da niži procenat usaglašenosti sa spoljnom politikom EU od Srbije imaju Azerbejdžan (0), Turska (20), Jermenija (46) i Gruzija (52).

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.