Srpsko izdanje knjige pokretača Zakona Magnitski
U Skupštini grada Beograda predstavljeno je srpsko izdanje knjige „Freezing Order“ Bila Braudera, biznismena i inicijatora donošenja „Zakona Magnitski“ u SAD i drugim državama, saopštio je danas izdavač, beogradski Međunarodni institut za bezbednost.
Srpsko izdanje knjige nosi naziv „Nalog za zamrzavanje – Pobediti zlo“, i govori o borbi autora protiv režima Vladimira Putina dok je vodio akciju za usvajanje „Zakona Magnitski“, najpre u SAD, a potom i širom sveta“, saopšteno je.
Na promociji je putem video veze učestvovao i autor knjige Bil Brauder koji je rekao da je posle ubistva njegovog moskovskog saradnika Sergeja Magnitskog uložio sve svoje vreme i svoju energiju da budu kažnjeni svi oni ljudi koji su učestvovali u tom ubistvu.
„Srbija je na raskrsnici, treba da donese odluku o Putinu i Rusiji i verujem da će Srbija doneti takvu odluku da se svrsta uz civilizovani svet, gde vlada demokratija i poštuju se ljudska prava. Najbolji dokaz za to biće kada bude usvojila Zakon Magnitski“, rekao je Brauder.
Džon Sajfer, jedan od pisaca predgovora za srpskog izdanje, rekao je da su Rusi govorili Ukrajincima da su braća, ali „kada su odbili da kleknu pred Kremljom, oni su postali nacisti, koje treba uništiti“.
„Živeo sam i radio i u Srbiji i u Rusiji. Koliko god da delite slovensko nasleđe, mogu da vam kažem da su ove dve kulture veoma različite. Rusija pod Vladimirom Putinom je mračno mesto“, rekao je na promociji knjige Džon Sajfer, koji je radio za CIA 28 godina, a sada je saradnik Atlantskog saveta. Tokom 1990-tih i od 2000. živeo je u Beogradu.
Autor drugog predgovora, Džordž Bazbi, koji je 30 godina radio za britansko Ministarstvo spoljnih poslova i početkom 1990-tih godina bio stacioniran u Beogradu, rekao je da knjiga govori i o „neuspehu ljudskog projekta, projekta preoblikovanja Rusije kao države kojom upravljaju ljudi u ime ljudi“.
„Iz mog prilično dugog iskustva života i proučavanja Srbije, ne sumnjam gde će se ogromna većina Srba opredeliti. Strastvena vera u pravdu i fer plej i odlučnost da se odupre spoljnim pritiscima su kamen temeljac srpskog karaktera. Kao što je to učinio 1914. godine, kao što je to učinio 1941. godine i, zaista, kao i 1999. godine, srpski narod će se zalagati za prava male države protiv pretnji veće i moćnije države. Oni će se zalagati za vladavinu prava i prava čovečanstva i zato će Srbija vremenom, kada uđe u EU, jačati, a ne razvodnjavati vrednosti Evropske unije“, rekao je Bazbi.
Urednik knjige i profesor na beogradskom Fakultetu bezbednosti Zoran Dragišić rekao je da je autor Bil Brauder „prošao mukotrpan put na kome su stradali mnogi njegovi saradnici da bi pokazao i dokazao kakvo zlo i opasnost po sve ljudske vrednosti predstavlja Vladimir Putin i njegov zločinački režim“.
„Ova knjiga se može čitati i kao upozorenje koje je čovečanstvu upućivao Bil Brauder mnogo pre nego što je većini postalo jasno sa kakvim zlom se suočava savremena civilizacija. Do 24. februara ove godine mnogi su mislili da preteruje, sada je svima jasno u šta zlo može da evoluira ako mu se na vreme ne stane na put. To se čovečanstvu više puta u istoriji dogodilo“, rekao je Dragišić.
Profesor na beogradskom Pravnom fakultetu Stevan Lilić predstavio je model srpskog „Zakona Magnitski“, koji je kao šef pravnog tima Međunarodnog instituta za bezbednost izradio pod nazivom „Zakon o restriktivnim merama zbog teških povreda ljudskih prava“.
On je rekao da „Magnitski zakonodavstvo“, kao i ustavni sud i zaštitnik građana predstavljaju „monumentalne institucije savremene pravne civilizacije kojima se obuzdava politička svemoć, ograničava birokratska samovolja i efikasno sprečava globalna koruptivna aktivnost“.
Navodeći da je ovo zakonodavstvo već usvojeno u više od 30 država i na nivou međunarodnih organizacija, među kojima i u SAD, Velikoj Britaniji, baltičkim državama i na nivou EU i Saveta Evrope, Lilić je istakao da za razliku od tradicionalnih političkih sankcija prema nekoj državi koje neselektivno pogađaju celokupno stanovništvo, pravni akti poznati kao Magnitski zakoni, imaju za cilj izricanje ličnih i imovinskih sankcija stranim državljanima koji su neposredno ili posredno odgovorni za najteže povrede ljudskih prava i korupciju.
„Veoma je oportuno da i Srbija raspolaže zakonskim instrumentom po modelu evropskog Magnitski zakonodavstva. Time bi Srbija kao kandidat za članstvo u EU, mogla stranim državama da uvede sankcije, međutim, ne kao političke kazne celoj zemlji, već kao pravedne individualne sankcije usmerene prema počiniocima koruptivnih aktivnosti povezanih sa teškim povredama ljudskih prava učinjene državi članici Ujedinjenih nacija“, rekao je Lilić.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.