U trendu

Strategija EU o Srbiji: Vladavina prava i sporazum sa Kosovom pod hitno

Uz snažnu političku volju, sprovodjenje reformi i nalaženje rešenja za sporove sa susedima, Srbija i Crna Gora mogle bi da budu spremne za članstvo u EU do 2025. godine, a da li će ta „veoma ambiciozna perspektiva“ biti i ostvarena u potpunosti, zavisi od objektivnih zasluga tih zemalja, navodi se u Strategiji EU za Zapadni Balkan koja će biti predstavljena danas u Strazburu.

Kako je agenciji Beta potvrdjeno u izvorima EU u Briselu, iz konačne verzije dokumenta su izostavljeni rokovi vezani za Albaniju, BiH, Makedoniju i Kosovo. 

U slučaju Srbije, umesto 2019. godine koja je u prethodnoj verziji bila navedena kao rok za ispunjenje prelaznih merila u oblasti vladavine prava i za postizanje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa s Kosovom, u novoj verziji piše da to treba da se učini „hitno“.

U prethodnoj verziji teksta stajalo je da bi Albanija i Makedonija mogle početi pristupne pregovore do kraja 2019, dok bi BiH trebalo da počne pregovore do 2023.

U konačnoj verziji se navodi da je „Komisija spremna da pripremi preporuke za otpočinjanje pregovora o pristupanju sa Albanijom i BJR Makedonijom na bazi ispunjenih uslova“.

BiH bi, dodaje se, „uz kontinuirani napor i angažovanje mogla da postane kandidat za članstvo“  dok „Kosovo ima priliku za održivi napredak kroz sprovodjenje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da napreduje na evropskom putu onda kada objektivne okolonosti to dopuste“.

U dokumentu se takodje navodi da EU neće prihvatiti da uvozi regionalne sporove i nestabilnost koje oni nose i da „moraju biti pronadjena i primenjena konačna i obavezujuća rešenja pre pristupanja“.

Strategijom se zemlje Zapadnog Balkana pozivaju i da značajno ojačaju vladavinu prava.

„Danas te zemlje pokazuju elemente ‘zarobljavanja države’ , uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupciju na svim nivoima vlasti i administracije, kao i snažno preplitanje javnih i privatnih interesa. Sve to izaziva osećaj nekažnjivosti i nejednakosti“, navodi se u tekstu i dodaje da zemlje regiona imaju nekonkuretne ekonomije sa previše političkih uticaja i nerazvijenim privatnim sektorom.

U dokumentu se navodi i da je članstvo u EU „stvar izbora“ i da je za to „potreban politički i društveni konsenzus i podrška gradjana“.

Kod lidera Zapadnog Balkana „ne može biti dvoumljenja oko toga gde pripada Zapadni Balkan i u kom pravcu ide“, navodi se u dokumentu. 

Dodaje se da je potrebno doneti „posebne aranžmane“ kako zemlje koje udju prve ne bi mogle da blokiraju pristupanje ostalih zemalja Zapadnog Balkana.

Zapadni Balkan je deo Evrope, geografski okružen zemaljama članicama EU sa kojima ima „zajedničko nasledje i istoriju ali i budućnost definisanu zajedničkim prilikama i izazovima“, navodi Komisija.

U dokumentu se dodaje da je čvrsta, na zaslugama utemeljena perspektiva članstva Zapadnog Balkana u EU u politčkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu EU, kao moćan alat za podsticanje demokratije, vladavine prava i poštovanja osnovnih prava.

(Beta)

Napišite komentar

Najnovije iz rubrike